Прање новца: Државу још не занима гдје су завршиле паре од шверца цигарета
1 min readДоказивање шверца цигарета могуће је чак и за период од краја деведесетих и почетка двијехиљадитих година, трагајући за путевима новца. Пуно је лакше доказивање шверца дувана који је касније настављен у нешто мањем обиму него тада, под окриљем државе и уз пратњу полиције.
„Трагови изношења новца из Црне Горе, депоновање на рачунима у Грчкој и на Кипру, затим изношење у Велику Британију и враћање у Црну Гору, су врло јасни и то није тешко утврдити а камоли о ономе што се дешавало након тога“, казао је добро обавијештени саговорник Портала РТЦГ.
Саговорник Портала РТЦГ каже да је највећи број жиро рачуна црногорских грађана у иностранству отворен управо у вријеме великог шверца дувана који су крајем деведестих година спроводили италијански мафијаши, под покровитељством и заштитом власти у нашој држави.
Саговорник објашњава да се новац од шверца дувана из Црне Горе износио најчешће на Кипар и у Грчку.
Тамо су у „Кипарској банци“ и „Пиреј банци“ постојали рачуни на велики број познатих или мање познатих имена.
„Паре су на Кипар и за Грчку изношене искључиво дипломатском поштом. Од Зеленике и Бара пребациване су хеликоптерима до Подгорице у пратњи наоружаних људи, одакле су у дипломатским торбама путовале приватним и државним авионима“, каже наш извор.
Овај извор такође посједује и ставља на увид списак свих авиона, са ознакама и временом полијетања из Црне Горе према Кипру и Грчкој.
„Наравно да новац није могао свако да носи. То су радили курири чија имена нијесу непозната. Ја мислим да тај списак свих курира који су радили, почевши од 1995. године до почетка двијехиљадитих, није познат само мени“, тврди овај саговорник Портала РТЦГ.
Тако је, према његовим ријечима, један од курира само у периоду од 13. фебруара 1998. до 1. јула 1999. године, у педесет и четири наврата, из Подгорице на Кипар изнио 309.094.240 марака. Други курир је од почетка 1998. до марта 1999. године, у петнаест наврата је пребацио сто тринаест милиона и 480 хиљада марака.
„Међународним званичницима је већ тада познато да је Црна Гора своја дипломатска овлашћења користила на овај начин, покривајући мафијашке послове које су сервисирали полиција, царина и правосуђе“, каже овај саговорник.
Према његовим ријечима дио рачуна дуванске мафије касније је са Кипра и из Грчке пребачен на Белизе, а дио у Лондон, у „Пиреј банку“.
Паре су на Кипар и за Грчку изношене искључиво дипломатском поштом. Од Зеленике и Бара пребациване су хеликоптерима до Подгорице у пратњи наоружаних људи, одакле су у дипломатским торбама путовале приватним и државним авионима
Новац се из Енглеске и са Белиза враћао опран у Црну Гору.
„Занимљиво је да је српска Безбједносно информативна агенција (БИА) у каснијој акцији „Балкански ратник“ закључила да је Дарко Шарић користио исте канале као из времена шверца цигарета. Он је новац прао на фирме у Делавереу, у Сједињеним Америчким Државама. У истом граду кроз три фирме, „Брок авиејшн“, „Форт авиејшн“ и „Wилов авиејшн“, дуванска мафија је раније куповала авионе за своје потребе“, тврди тај саговорник.
Портал РТЦГ је већ писао о каквим размјерама шверца се радило, као и да о томе најбоље свједочи документарни филм који је снимила британска обавјештајна служба МИ 6. У том филму се говори о највећим илегалним фабрикама дувана у Бугарској, Румунији, Украјини, Молдавији, Русији.
У тим фабрикама контејнер цигарета шверцери набављају по цијени од свега двјеста хиљада еура, док на тржишту Велике Британије достиже цијену од два милиона.
„Прекогранични шверц илегалних цигарета кроз Црну Гору никада није престао. Наравно, не у оном обиму као деведесетих година, када је то био најјачи мафијашки посао на Балкану. Ипак је још неиспричана прича ко је све био у тој великој балканској мрежи, колико сплетки, интрига, убистава и крви је било. Биланс и даље може само да се наслућује, а Црна Гора је незаобилазни дио те приче“, каже саговорник Портала РТЦГ.
Портал је недавно подсјетио на то да су храбри рожајски полицајци још 2011. године тражили смјену тадашњег директора Управе полиције Веселина Вељовића оптужујући га да без његовог знања није могао да се врши транспорт и шверц акцизних роба, на првом мјесту цигарета, из правца Подгорице и Мојковца, према Рожајама и Косову.
„Већ тада су почињали да нас склањању са главних путева и тражили од нас да жмуримо јер је то државни посао“, казао је један од полицајаца из Рожаја.
Требало је од тада да прође пуних 13 година па да се Вељовић по налогу Специјалног државног тужиоца нађе иза решетака, додуше под оптужбом да је одавао повјерљиве информације.
Један од незваничних власника компаније „Бемакс“, Александар Мијајловић, ухапшен је тек недавно под оптужбом да је један од вођа организоване криминалне групе која се бавила шверцом цигарета, којој су логистика били полицајци.
И Вељовић и Мијајловић за пуштање да се бране са слободе понудили су велике своте новца, а да нико званично није питао одакле им толики новац, било у готовини или у некретнинама. Мијајловић је понудио чак 1.110.000 евра. Рожајски полицајци, који су понови у служби, казали су Порталу РТЦГ да шверц и даље траје, само што се више не користие шлепери, већ мања возила, џипови и комби.
Према њиховим ријечима, поједини полицајци који су тада учествовали у шверцу под покровитељством државе и уз пратњу полиције, сада „врло уплашени“ неких доказних материјала, посебно оног случаја када је уз пратњу полицијског малог аутомобила мерцедесе, регистарских ознака П РО 001, покушали да власнику врате камион пун цигарета који је био прије тога заплијењен и склоњен у некадашњем кругу граничне полиције у Беранама.
„Знамо ко је из Рожаја довезао до Берана тај мали полицијски аутомобил као и ко га је послао, знамо и да је тај возач касније преузео волан камиона. Тај покушај је спријечен дојавом изнутра медијима, након чега је било смјена и оставки у полицији“, казао је Порталу РТЦГ један од рожајских полицајаца.
Други наш саговорник подсјетио је како је некадашњи црногорски предсједник Момир Булатовић у својој књизи „Правила чутања“, објављеној 2004. године, написао да му је Светозар Маровић својевремено признао да је на незаконит начин зарадио први велики новац.
Булатовић пише како му је Милица Пејановић Ђуришић, касније министарка одбране, доставила документа Службе државне безбједности из којих се видјело да је Маровић обезбиједио извјесном Ћупићу, бизнисмену из Будве, да без плаћања било каквих дажбина, четрдесет шлепера натоварених цигаретама прође кроз Црну Гору и уђе у Србију.
Позивајући се на документа Службе државне безбједности Булатовић наводи и да је Маровићу за услугу плаћено четрдесет хиљада марака по шлеперу.
„Позвао сам Светозара Маровића и показао му документа. Погледао их је крајње лежерно и без имало збуњености. Је ли ово истина, питао сам. Јесте, мирно је узвратио“ – забиљежио је сада покојни Момир Булатовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: