Прање пара и историје

Пише: Бећир Вуковић

Пао снијег, и зечеви доскакутали у град. Оно што снијег покрије, то је наша територија. Људићи се затворили у кухиње, шпајзеве, затворили терасе, и не извирују. Надгледају тегле салата, шаргарепа, ротквица, пластичну бурад са купусом. Побрежицама, око града, зечеви обрстили и потоњи турбан раштана, и непосјеченог купуса. Градоначелник укабулио да изађе и растјера зечеве, али они се распојасали и разгоропадили, и једва је градоначелник унио гаће у кућару. Сакрио се, и изгасио свијетло.

И овај јануар почиње са прањем пара, и прањем историје. Сударају се газде и затварају банке: опране су паре или не, то већ и није важно. Можда је важније, понешто, прије прања пара. Има важнога и током самог прања, и препирања. Прање пара и сличних ствари, на овим просторима домеће још из времена Уроша од Брскова. Зато је и један брешчић између Штитарице и Подбишћа понио име Препран. Нешто је прано, а нешто препрано. Нешто је и испрано, каже се за многе мозгове. Знамо и шта жене називају прањем. Не ваља нагазити на просуту воду од прања. Тако су бабе училе.

Опрано је 500 милиона еврића. Али, зашто инспекција (некаква банкарска, прим. аутора), или како је већ зову, дакле, контрола, није реаговала кад су типови опрали првих 10 милиона. Зашто инпекција није упалила аларм кад је опрано 50 милиона еврића..? Зато, зашто није реаговала, побогу, кад је опрано и препрано, и кад је испарило 200 милиона еврића..? Ђе су били и шта су радили (мислим ти контролори што реко Шојић), кад је опрано, и одлепршало 400 милиона еврића..? И, питање свих питања: зашто се аларм упалио баш на округлих 500 милиона. Је ли тако аларм програмиран. Нијесу тешка питања? Ово су читка питања да читкија не могу бити. Елем, требало би да „неко“ штедишама – објасни технику прања пара, коначно да и они виде шта је остало у кориту послије самог чина прања њихових пара. Неко из канцеларије Централне банке, морао би да каже – зашто су до сада – ћутали. Ако иједан ходник води до централне камнцеларије Централне банке. Морали би, макар, за утјеху, имати тзв. „процедуралну истину“. Макар, њу.

Атлас-глобус, такође, личи на главицу купуса. Главицу коју су обрстили зечеви. Па и васколика земљина кугла јесте некаква главица купуса, коју зечеви брсте. О, купусе, купусе… Има и она прича о скакавцима, али да причекнемо љепше дане. Далеко је до мурава.

О, да, умало да прескочимо. Ту је специјални ловац, за зеленим шеширићем, и крилом швраке забоденим на ободу шеширчета. Он ће потаманити зечеве. Он лови одреда: час је ловац, а час ловац на уцјене. Успут, страдају и невини. Такав је тај – специјални ловац.

Аристотел је рекао да ни богови не могу мијењати историју. Овдје може ко му драго. Један је, ових дана рекао, да не би било 13. јула ’41, да није било Комитског покрета. При том, тај новокомповани идеолог заборавио је, да су комунисти убили баш једног познатог комиту. Али, ко те пита. Лупета ко стигне и гдје стигне. Побуну називати устанком, а одметнике устаницима, може само политички паразит који сиса крв правом политичком, духовном, и истоијском бићу, које га и носи на грбачи – и храни својим животом. У наше дане, тако и треба представити ово политичко небиће, које исиса и потоњу кап крви.

(Аристотел је живио прије Христа – који је промијенио историју – зато је тако и рекао…)

Христос се роди..!,

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: