Праштају странцима, узимају од народа
1 min read
Лоше је што извршна власт буџет за наредну годину опет темељи на кризним порезима за које се не зна када ће бити укинуте умјесто да има јасну пореску политику. Не могу се очекивати индиректни ефекти од изградње аутопута јер се градитељ ослобађа скоро свих дажбина. Приходи од приватизације нијесу искоришћени за инфраструктурне пројекте који би доносили профит, већ се за њихову градњу узимају кредити.
То у разговору за “Вијести” истичу представници синдиката, законодавне власти и економски аналитичари.
“Продали смо стратешке системе Југопетрол, Телеком, дијелом Електропривреду, а нажалост не видимо да је од тог новца изграђена саобраћајна или привредна инфраструктура која би држави доносила профит”, казао је економски аналитичар Зарија Пејовић.
Пруга и ТЕ боље инвестиције од аутопута
Предсједник скупштинског одбора за економију Александар Дамјановић (СНП) истакао је да се због задужења за аутопут државна каса лишава прихода по основу неких других пројекта који би обезбиједили бржи поврат новца у буџету у односу на аутопут. За примјер наводи изградњу другог блока Термоелектране у Пљевљима и реконструкцију пруге Бар-Београд.
Нацртом закона о буџету предвиђено је да се Влада наредне године укупно може задужити до максимум 650 милиона евра за покривање кредитних обавеза и дефицит државне касе. То је половина редовних буџетских прихода државе. Од укупне цифре, око 240 милиона је за финансирање дефицита, од чега је 206 милиона задужења за аутопут. Остатак од око 400 милиона предвиђен је за враћање старих кредита.
Пејовић процјењује да ће због ниских стопа Европске централне банке рефинасирање обвезница бити по повољнијим каматама него раније, па ће то у буџету дијелом смањити расходе за камате.
“Како изворни приходи нису довољни да обезбиједе ниво планиране потрошње, а камоли да амортизују постојећи дуг, укупно задужење наставља да се повећава.
Ова Влада је успјела да повећа приходе у односу на претходну, мада не сматрам да је то резултат развојних политика већ повећања пореских стопа и веће дисциплине у наплати”, истакао је Пејовић.
Додао је да не знамо колики је инвестициони мултипликатор и колико ће се дуго најављиване инвестиције одразити на БДП и јавне приходе ако почну да се реализују.
Нацртом закона о буџету предвиђено је да се Влада наредне године укупно може задужити до максимум 650 милиона евра за покривање кредитних обавеза и дефицит државне касе. То је половина редовних буџетских прихода државе. Од укупне цифре, око 240 милиона је за финансирање дефицита, од чега је 206 милиона задужења за аутопут. Остатак од око 400 милиона предвиђен је за враћање старих кредита.
Пејовић процјењује да ће због ниских стопа Европске централне банке рефинасирање обвезница бити по повољнијим каматама него раније, па ће то у буџету дијелом смањити расходе за камате.
“Како изворни приходи нису довољни да обезбиједе ниво планиране потрошње, а камоли да амортизују постојећи дуг, укупно задужење наставља да се повећава.
Ова Влада је успјела да повећа приходе у односу на претходну, мада не сматрам да је то резултат развојних политика већ повећања пореских стопа и веће дисциплине у наплати”, истакао је Пејовић.
Додао је да не знамо колики је инвестициони мултипликатор и колико ће се дуго најављиване инвестиције одразити на БДП и јавне приходе ако почну да се реализују.
Кризни порези могу још потрајати
„Није добро да се државни буџет лишава дијела пореских прихода од изградње аутопута, док се мањак надокнађује из џепова грађана и привреде кроз кризне порезе. Уз то, не наплаћује се порески дуг од око 537 милиона“ казао је Дамјановић.
На питање да ли ће кризне мјере остати и након истека сљедеће године, Дамјановић је одговорио да је јасно да не постоји конзистентан план у вођењу буџетске политике.
„Влада неће одустати од кризног пореза на плате који је планирала да убира до краја ове године. То говори да не постоји јасан план до када би кризне мјере важиле и када би се на конзистентан начин уредило буџетско пословање“, истакао је Дамјановић.
Додао је да не треба очекивати веће приходе у буџету по основу индиректних ефеката од изградње аутопута, те да свака прича о његовом утицају на буџет претходно тражи да Влада изађе са резервним планом за управљање ризика ако дође до прекорачења трошкова градње.
Влада до 15. новембра треба да достави Скупштини предлог буџета за 2015.
На питање да ли ће кризне мјере остати и након истека сљедеће године, Дамјановић је одговорио да је јасно да не постоји конзистентан план у вођењу буџетске политике.
„Влада неће одустати од кризног пореза на плате који је планирала да убира до краја ове године. То говори да не постоји јасан план до када би кризне мјере важиле и када би се на конзистентан начин уредило буџетско пословање“, истакао је Дамјановић.
Додао је да не треба очекивати веће приходе у буџету по основу индиректних ефеката од изградње аутопута, те да свака прича о његовом утицају на буџет претходно тражи да Влада изађе са резервним планом за управљање ризика ако дође до прекорачења трошкова градње.
Влада до 15. новембра треба да достави Скупштини предлог буџета за 2015.
Прича премијера о штедњи на путовања је популистичка
Опоцизиони посланици за ТВ Вијести истичу да је захтјев премијера Мила Ђукановића да се смање трошкови путовања наредне године популистичка прича.
“Ђукановић каже оно што већина грађана жели да чује, али то је популистичка прича. Милионски износи се троше гдје не треба, посебно за гаранције. То су много већи износи од трошкова путовања”, рекао је независни посланик Младен Бојанић.
Милутин Ђукановић (ДФ) рекао је да премијер из буџета доста троши за своје компаније, а сада хоће да штеди на службеним путовањима. Државна ревизорска институција и Централна банка годинама указују Влади да смањи трошкове државне администрације, али за то извршна власт није имала слуха.
“Ђукановић каже оно што већина грађана жели да чује, али то је популистичка прича. Милионски износи се троше гдје не треба, посебно за гаранције. То су много већи износи од трошкова путовања”, рекао је независни посланик Младен Бојанић.
Милутин Ђукановић (ДФ) рекао је да премијер из буџета доста троши за своје компаније, а сада хоће да штеди на службеним путовањима. Државна ревизорска институција и Централна банка годинама указују Влади да смањи трошкове државне администрације, али за то извршна власт није имала слуха.
УСС: Наплатите порезе на аутопут и повећајте плате
У Унији слободних синдиката сматрају да Влада мора да пронађе новац у буџету за повећање плата запослених у просвјети, здравству, војсци и Универзитету, пошто излази у сусрет Кинезима и одриче се дијета пореза по основу изградње аутопута.
“На посљедњем састанку у Министарству финансија указали смо на могућност гдје да се повећа буџет. Поменули смо порески дуг од око 537 милиона који треба наплатити. Приходи могу да се повећају од убирања пореза и доприноса на рачун радне снаге која ће се ангажовати на изградњи аутопута. Одрицање од тих пореза значи мање прихода у буџету”, казао је предсједник Синдиката Универзитета Вукашин Зоговић.
Додао је да је приход којег се Влада одриче у корист Кинеза огромнан простор гдје би се повећале плате и стабилизовао буџет Фонда ПИО. Он је рекао да је захтјев НАТО-а да се ојачају војни капацитети и да то не треба радити на начин да се отпуштају војници и да им се смањују плате.
Додао је да је приход којег се Влада одриче у корист Кинеза огромнан простор гдје би се повећале плате и стабилизовао буџет Фонда ПИО. Он је рекао да је захтјев НАТО-а да се ојачају војни капацитети и да то не треба радити на начин да се отпуштају војници и да им се смањују плате.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
