Правила куплераја

Пише: Спасоје Томић

Свједоци смо ових дана једног феномена који није запамћен у европској, а ни у свјетској политичкој пракси. Наиме, један дио политичких странака у Црној Гори који себе назива “опозицијом“ и ако по свему виђеном и учињеном немају право на то, нашао је за сходно да уђе у куплерај (у даљем тексту влада) клептократе Мила Ђукановића давајући истоме легитимитет који је овај био изгубио (суштински га никада није ни имао јер влада већ 27 година на основу изборних махинација) после догађаја од 17,18,24. октобра када је нападом на мирне демонстранте и лидере ДФ-а показао своје диктаторско лице.

После ових догађаја Ђукановић огољен као диктатор, који се брани класичном полицијском силом и бруталношћу, био је сатјеран у ћошак и бачен не на кољена већ на леђа. Било је потребно само да остатак опозиције изађе из парламента и бојкотује исти, да се прикључе протестима које је организовао ДФ или да организују протесте у сопственој режији којима би се ДФ, апсолутно сам сигуран, прикључио без двоумљења, и о Ђукановићу би, да се догодио овакав редослед потеза, говорили већ сада у прошлом времену.

Међутим, шта се догодило? Догодило се то да су тзв. лидери тзв. опозиције, Миодраг Лекић, Жарко Ракчевић, Горан Даниловић, Срђан Милић (СДП никада нисам рачунао као опозициони субјект) одлучили да крену супротним путем… путем,слободно могу рећи, издаје опозиционих интереса. Наиме, они су прво сјели за сто са Ђукановићем у оквиру радне групе да би недуго после чувеног прелијетања Пајовића и другара у јато ДПС-а и они кренули истим путем. Кренула је ова дружина у преговоре са Ђукановићем који им је гле чуда понудио четири министарска мјеста и једно потпредсједничко у ЊЕГОВОЈ ВЛАДИ. Они су се једно вријеме нећкали, па се мало дурили, пућили уста, постављали неке услове које је Ђукановић одбијао. Онда су му они опет постављали нове рокове да прихвати оно што они траже, рокови су продужавани и продужавани, преговори су се отегли, посјете страним амбасадама су учестале, после сваке такве посјете били су све чвршћи у својим ставовима да преговарају са Ђукановићем и исто тако још чвршћи да се не прикључе протестима које организује ДФ.

Иза себе су у том свом великом науму имали подршку независног дневника Вијести, тачније њиховог директора Ивановића, који је сваки потез ове трагикомичне дружине покушавао, а покушава и даље, да представи као велику побједу његових пулена над Дуванском Партијом Социјалиста и Ђукановићем иако је сасвим супротно, јер уласком у владу Мила Ђукановића и запосједањем тих неколико фотеља у министарствима (4+1) они су само потврдили оно што се већ знало, а то је да они само желе да обезбиједе привилегије за себе задовољавајући своје личне и ускостраначке потребе, не бринући о жељама опозиционих гласача који већ 27 година упорно истрајавају и боре се ради остварења једног циља, а тај циљ је пад Мила Ђукановића са власти и освајање слободе која у Црној Гори не постоји јер је заробљена од стране њиховог садашњег шефа већ толико пута помињаног вишеструког премијера. Јер да брину о жељама народа били би са народом на протестима, а никако у Ђукановићевој влади, прихватајући све оно што им је он понудио.

Њихове приче о некаквој контроли „по дубини“ су више него смијешне јер представљају продавање магле, а уједно и оправдање за улазак у владу. Један од лидера тзв. опозиције Миодраг Лекић је у једном телевизијском интервјуу и сам признао да уласком у владу ништа не могу суштински исконтролисати јер је времена премало (5 мјесеци), па се онда опет поставља питање зашто су одлучили да у исту уђу. Одговор сам већ дао у претходном пасусу па не бих да се понављам.

На крају ми остаје само да честитам амбасадоркама Њемачке и Сједињених Америчких Држава јер су ову дружину увели у куплерај звани Влада Мила Ђукановића, мада свакако највеће заслуге за то иду главном извођачу радова који је иначе препознат као неко ко зна како функционишу правила куплераја ( бордела) и о истима врло често пише, па због свега тога могу само једно да кажем а то је – БРАВО, Жељко Ивановићу!

П.С. ПРАВА ОПОЗИЦИЈА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД БОРБЕ, БОРИМО СЕ ДО КРАЈА! ДО СЛОБОДЕ! ВИДИМО СЕ НА ПРОТЕСТИМА!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: