Адвокат Јовановић: Правнички аматеризам Катнића и покушај обмане грађана

Главни Специјални Тужилац Миливоје Катнић, који је потписник оптужнице у предмету лажног „Државног удара“ упорно покушава да случај одбрани путем одабраних медија, жестоко нападајући политичке лидере ДФ-а, тиме брутално кршећи претпоставку невиности, која, надам се, још увек важи као принцип у Црној Гори, то је навео у отвореном писму адвокат Мироје Јовановић, један од бранилаца Андрије Мандића у лажној тужилачкој афери „Државни удар“.

Остатак отвореног писма преносимо у целости:

Последица овог јавног иступања М.К. је сасвим природна и легитимна реакција неправедно оптужених челника ДФ-а, који су хируршки прецизно и аргументовано документима одговорили и „режисеру“ Катнићу и „сценаристи“ Поповићу, и „директору позоришта“ Ђукановићу (који јавно прети Врховном тужиоцу Ивици Станковићу).

Иако нерадо, као адвокат, са тужилаштвима полемишем путем медија, јер сматрам да је место за полемику Суд, а јавност која прати поступак, треба да свој став донесе на основу аргумената струке и квалитета аргумената, дужан сам да са најширом јавности региона поделим пар стручних запажања, која потпуно дискредитују Катнића као наводног правника.

Будући да је сам тужилац Катнић одлучио да са браниоцима и одбраном полемише путем медија а не службеним путем (мени лично у два наврата опште није одговорио по захтеву за доставу списа), сада јесте дужан да истрпи и ову писану правничку канонаду, коју пишем питајући се где је Миливоје Катнић и ако је уопште полагао правосудни испит.

Поред чињенице да је сакривао личне податке Саше Синђелића (кога познаје од 2003. године), те да је у том смислу обмануо Виши суд у Подгорици (и то управо председника тог суда Савића) па је тако статус сведока сарадника понудио, и суду предложио за Александра Синђелића, иако је у том моменту имао његова лична документа, која суду није презентовао. Такође, Суд није обавестио (а знао је) да је тај „сведок“ Синђелић осуђен правоснажном пресудом Жупанијског суда у Вуковару бр. К 46/2010, на 21 годину затвора због кривичног дела „Тешко убиство“ и више других кривичних дела.

Виши суд у Подгорици је јавно потврдио (објавио РТЦГ и други медији) да у моменту доношења решења о давању сведока сарадника није имао ни тачне личне податке Саше Синђелића (тужилаштво је напросто поднело предлог за Александра Синђелића), нити је имао икаква сазнања да се ради о лицу са „Црвене“ потернице Интерпола, и потрази за њим због издржавања горе наведене дводеценијске казне затвора.

Тужилац Катнић је недавно у једном штампаном медију изнео тврдњу да одбрана жели да путем обелодањивања података о осуђиваности Саше Синђелића, и судским вештачењима о његовом психичком стању (која вештачења је, мајор Катнић, читао и анализирао још пре 14 година), жели да помогне Синђелићу да у „поновљеном поступку пред хрватским судовима буде ослобођен оптужбе, јер неурачунљиве особе не могу кривично да одговарају“.

На ове, правнички нетачне, политикантске и у крајњој линији потпуно аматерске тврдње одговорићу прегледом хрватског законодавства када су у питању поступци према неурачунњивим особама.

Наиме, у Републици Хрватској, суђење и поступци према неурачунљивим особама, прописани су (у основи) у три прописа и то: у Казненом закону ( „Народне новине“, број 125/11, 144/12, 56/15 и 61/15 – Исправак), у Закону о заштити особа с душевним сметњама НН 76/14 и Закону о казненом поступку НН 152/08, 76/09, 80/11, 121/11, 91/12, 143/12, 56/13, 145/13, 152/14 (на снази од 30.12.2014. године).

Дакле, када (а ускоро надам се) Саша Синђелић буде из Црне Горе изручен због правоснажне осуде, он може (евентуално) тражити да се поступак понови. Ово „евентуално“ стога што је он уредно примио оптужницу у предмету пред Вуковарским судом (уручена му је у затвору у Нишу), и на исту дао приговор који је одбијен. То значи да је Саша Синђелић несумњиво знао за поступак у Хрватској и у истом учествовао. Ако му суд ипак уважи захтев, и суђење се понови, он се може позвати на сопствено здравствено стање, које је верификовано налазима вештака, али – не чека га слобода – већ, уместо притвора – здравствена установа (по свој прилици специјализована неуропсихијатријска установа).

Тамо ће се по налогу суда вештачити поново његово психичко стање како би се утврдило:

1. Да ли је кривично дело извршио у стању урачунљивости, односно да ли је иста била смањена у време извршења кривичног дела, или је уопште није било и
2. Да ли његово психичко стање дозвољава да му се суди (тзв. расправна способност).

Од исхода ових вештачења зависи даљи ток поступка – али по прописима у Републици Хрватској (који су слични са прописима у Р. Србији и Р. Црној Гори) Синђелића тамо чека или дугогодишњи затвор или дугогодишње лечење под надзором и по одлуци суда.

Како год окрене, минимум две деценије иза решетака (болничких или затворских – њему ће бити свеједно), од којих га неће спасити ни Катнићеви вапаји, ни тренутна пасивност хрватског правосуђа.

Мени се чини да је управо Катнић свој однос према Синђелићу и градио на обећањима да ће га у Хрватској прогласити неурачунљивим, те да ће после тога Саша бити слободан човек. Дакле, обећао му је слободу у хрватском судском поступку за убиство, за који нико у Црној Гори до 10.04.2017. године није ни знао, осим господина мајора тужиоца и тајних служби Црне Горе.

Као што сам горе показао и доказао, тако нешто није могуће, па ако је Катнић обећао слободу Саши, сва је прилика да своје предизборно обећање (дато пред изборе 16. октобра 2016) сведоку сараднику неће испунити.

И стога је управо сад право време да заједно са читавом овом афером раскринкамо и њеног главног глумца Сашу Синђелића, новог „студента Настића“.

У жељном ишчекивању рочишта у овом поступку, те нових медијских бисера мајора Катнића,

Мироје Јовановић, адвокат, један од бранилаца господина Андрије Мандића у лажној тужилачкој афери „Државни удар“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: