Право на недељу

Долазим из обичног свијета. Ове ријечи диктирам Сибину, у његовој канцеларији (адреса позната редакцији), који је био вољан да овом приликом узме улогу писара, посредника, уз помоћ којег ће ово што ћу рећи угледати свјетлост јавности, будући да вам се даје на чтеније.

Радим на периферији као стражар једног објекта за којег нико не зна чему ће на крају служити. Данас, током дана – извињавам се на формулацији – пратио сам редовно засиједање Скупштине, али сам мало или готово да ништа нисам разумио, исувише је замршен политички говор, нисам за то школован.

Углавном, ако бисте изгласали да света недеља буде слободна за све, тако и за мене, учинили бисте велику ствар, не само за себе. Како имам имање на сјеверу, њива тражи да јој се посветим, особито лук и кромпир, и парадајз, између осталог. Само смо се стриц и ја, у цијелој породици, разумијевали у парадајз!
Ја сам човјек природе, тамо се осјећам комотно, као код куће, што не чуди, јер само тамо рођен, гдје почињу планине, шуме и ријеке, које је власт кренула да приватизује, под изговором да природне ресурсе у данашње вријеме морамо „експлоатисати“ (Сибин) ако смо – „намјерили пратити глобалне, свјетске трендове, прије свега присутне у сфери индустрије.“ (Влада ЦГ)
Мене, искрено речено, интересује право на слободну недељу, што као радник, сматрам да заслужујем, без обзира колико је мој посао одговран, тј., неодговоран. Разумије се, нисам апотека или ватрогасна, ветеринар или градска чистоћа, па ипак – и стражар недељом има неке строго приватне обавезе. Неодложне!
Радује ме изјава отресите Драгиње Вуксановић Станковић, која је објаснила да њена мисија одласка у трговину није само да, дакле, набрзину потргује и одмах се из пиљаре преко врата да на улицу главом без обзира. Драгиња, напротив, стане, људски поприча са радницама, упита како им је, има ли посла, јесу ли уморне, како здравље, а неријетко се понуди и да, ако треба помогне у магацину…
Око пакета, тзв. крупне робе, оне теглеће која ишту колица, ама за коју је потребна мушка рука, а менаџер је такав па мушке држи подаље од таквих послова, и ето ти сад докле смо догурали са родном равноправношћу.

Међутим, како бива, има правде, па таман да је малена ко што је то странка СДП.
Овим завршавам: уколико избоксујете нерадну недељу – или неђељу – утолико сте за овај народ учинили велику ствар, ту прије свега мислим на људе који имају и свој, мален, ал` уносан породични бизнис, какав је нпр. мој, са луком, кромпиром и парадајзом, што можда многи неће разумјети, и не требају, али мени то представља читав један други и можда бољи свијет, обзиром да се на имању осјећам крајње домаћински, док се као стражар осјећам посве псећи, мада је речено да нужда закон мијења.
(Недељом се и Бог драги одмара, а камоли смртно чељаде…)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: