Православни хришћани бију можда и најтежу битку у историји
Фото: Фејсбук
Пише: Петар Драшковић
У времену опште банализације и незаинтересованости за тражењем смисла, ми православни хришћани треба да бијемо можда и најтежу битку у историји.
Ону за одбрану темеља наше културе, духовности и традиције која нас је очувала. Технички, наизглед, то је никад лакше, а у пракси отуђеног и испразног индивидуализма – никад теже.
Божић, као ни један други празник, нас може подстаћи да се у тој борби макар потрудимо да пођемо од себе, ако смо већ спремни наћи ману другоме. Симболика рођења Спаситеља нас упућује на обнову, нови почетак.
Многи су Србима хтјели на Божић да пресуде и означе крај, али смо славним витештвом доказивали да смо спремни за нове тријумфалне почетке. Боље и узвишеније обнове, не одричући се јединства и вјере.
Зато, уједињени можемо све. Сједињујмо се у Цркви, породици, заједници, округу, нашим земљама. Обнављајмо ум и душу словом и молитвом, породице потомством и лијепим васпитањем, а љубављу побјеђујмо све недаће. Чинећи тако, све даље обнове не могу изостати.
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Želja anglosaksonskih i NATO zlotvora, čiji je bijedni sluga istambulski patrijarh koji je za „trideset Judinih srebrnjaka“ priznao ukrajinsku nacističku sektu za tobože „autokefalnu crkvu“, jeste da međusobno zavade Slovene , a da onda Slovene zavade sa Helenima (Grcima) i ostalom pravoslavnom i istočnohrišćanskom braćom (Arapima, Etiopljanima, Koptima, Jermenima, Gruzinima, Rumunima)! NO PASARAN!
Jedan sveti čovjek reče da je u svijetu uvijek ista količina vjere (pravoslavne…) a da se broj sasuda (ljudskih duša…) u kojima se čuva različit. Kad je manje vjerujućih njihova je vjera shodno tome jača, i obratno. Ne boj se stado malo, Ja sam s vama u svevdane do svršetka svijeta.