Празник за сјећање – 29. новембар

Данас се навршава седам деценија од одржавања Другог заседање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) у Јајцу, на коме је донесена одлука о федералном устројству будуће социјалистичке Југославије, земље које више нема.

Тај дан, 29. новембар, проглашен је Даном Републике, који је касније слављен као празник готово шест деценија, све до 2002. године, од када се званичнио не обиљежава.

Друго засједање АВНОЈ-а одржано је 29. и 30. новембра 1943. године и на њему је донесена одлука да се Југославија изгради на федеративном принципу, под вођством само једне странке – Комунистичке партије Југославије.

На том скупу је одлучено да се будућој Југославији припоје јужнословенске територије које су на крају Првог свјетског рата остале у саставу Италије (Истра, Задар, Словеначко приморје, Јулијска Крајина и друге).

Одлучено је и да се формира Национални комитет ослобођења Југославије који је имао извјесна својства владе, а одузета су законска права југословенској влади у избјеглиштву, забрањен је повратак у земљу краљу Петру II Карађорђевићу, до краја рата.

АВНОЈ је увео назив маршала Југославије и додијелио га партизанском врховном команданту Јосипу Брозу Титу. Функција предсједника „прве владе“ нове Југославије повјерена је Титу.

На двогодишњицу засједања у Јајцу, 29. новембра 1945, дотадашња Демократска Федеративна Југославија преименована је у Федеративну Народну Републику Југославију, што значи да је монархија и формално оборена, а 31. јануара 1946. проглашен је први Устав ФНРЈ.

Послије завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар прослављан је као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ.

Према тадашњем Закону о државним празницима, прослављао се два нерадна дана, уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, почасне плотуне, а 1964. установљена је и награда АВНОЈ-а.

Последњи пут празник је у Србији обиљежен 2001. године, а Савезна скупштина СРЈ укинула га је тек средином новембра сљедеће године.

До 1997. године, 29. новембар је слављен као дан сјећања на Друго засједање АВНОЈ-а, али је од тада почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република.

Замјена значења настала је као израз критике због тога што је тадашња Савезна Република Југославија наставила да обиљежава празник непостојеће државе – федерације шест република – која се распала 1991. године.

У октобру 2007. године Скупштина Србије усвојила је измјене Закона о државним празницима, чиме је престао да важи претходни закон СРЈ.

Србија је Законом о државим празницима утврдила да се као Дан државности празнује Сретење – 15. фебруар, када је 1804. године почело стварање модерне српске државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: