Пре 113. година Тесла био против вештачке хране и знао како да нахрани човечанство!

“Хиљаду других зала можемо поменути, али сва она заједно нису равна једном једином: недостатку хране, који доноси беду, глад и осиромашење”.

Ове речи Никола Тесла написао је у свом славном есеју “Проблем повећања људске енергије”, који је објавио у јуну 1900.

Сто година касније, 8. септембра 2000, Уједињене нације усвојиле су Миленијумску декларацију и у њој дефинисале осам развојних циљева које треба остварити до 2015, при чему је као први циљ дефинисано искорењивање екстремног сиромаштва и глади.

Данас је у свету око 900 милиона гладних људи.

Тесла притом није мислио на апсолутни недостатак хране, већ само на недостатак здраве хране “добре и обилне хране”, као и чисте пијаће воде, за коју је сматрао да се може добити помоћу усавршених електричних уређаја који би јефтино производили озон “као идеални дезинфектант”.

Зато је већ 1900. дигао глас против “производње вештачке хране”, пошто људски род представља резултат сталне вековне адаптације:

„Не можемо се радикално променити без непредвидљивих и вероватно катастрофалних последица, које би донео несигуран експеримент с производњом вештачке хране, због чега га не треба ни покушавати.“

Зато се залагао за повећавање плодности обрадивог земљишта и чување шума, пошто “земља не може бескрајно да даје живот”, те је тражио начин да јој се додају супстанце које од ње узимају биљке. Мислио је на једињења азота, која из наше атмосфере треба да “оксидишемо и произведемо“.

Тесла је 23. јуна 1938. регистровао и заштитио робну марку “ Factor auctus” (“Фактор раста”). Учинио је то пошто је до детаља разрадио састав смеше за исхрану живине и голубова, природне хране коју је добио “револуционарним поступком”, како је то навео у једном тексту.

Тесла није комерцијализовао ову оригиналну рецептуру, која је требало да допринесе смањењу “зла глади”. Документација о “Фактору раста” чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: