Српска заблуда или усуд: Годишњица оснивања Краљевине СХС
1 min read
Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена је на данашњи дан прије 96 година. Звала се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1929. промијенила име у Краљевина Југославија.
Конкретни договор о уједињењу Јужних Словена постигнут је на Крфу, гдје је 1917. донијета Крфска декларација.
Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.
„Увјерена у ријешеност цијелог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбиједи успјешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца„.
Убрзо је услиједило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.
Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, гдје је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону.
У јеку распада Аустро-Угарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустро-Угарске.
Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донијела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку држави образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни дио Србије.
Такође, крајем новембра Подгоричка скупштина донијела је одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије.
Тако је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био доследни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унето у
Устав из 1921. године, познат као „Видовдански“ – концепције интегралног југословенства – односно увјерења да је ријеч о једном троименом народу.
Краљевина Југославија постојала је до Другог свjетског рата.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Најлепше певају заблуде“ (Бранко Миљковић).
Koliko lazi odje:
Utuvite vec jednom da niste mogli imati veliku Srbiju,jer da ste mogli imali bi je.Velike sile nisu dozvolile.Jes ,vama neko dao da birate…
Jugoslaviju su napravili Britanci,kao tampon izmedju Njemacke i Turske i Irana(pruga Berlin /Teheran i naftna polja)
Svaki svjetski rat je sukob izmedju Engleske i Njemacke,naravno sa svojim nadnacionalnim bankarskim profitom.
Jugoslavija se trebala ostvariti kao ukidanje prethodnih nacija(jer su lazne) a dopustati slobodu vjeroispovjesti,nesto kao Albanci.
A sto se tice kralja Nikole,samo mi nije jasno zasto ste protiv svoje dinastije,ako ste vec Srbi,a za tamo nekog iz Srbije.Zasto ne prestonica na Cetinje onda,a braco.?Ovoliko pljuvaca Petrovica ne vidjeh nidje,a svi se busaju istim.Da se razumijemo ni ja ih ne volim,ali kako Karadjordjevice da volim.Bas bi Srbi iz Beograda bili za prestono Cetinje,nego bi rekli gubi se ,mrs na kamen.Ali ove servilnosti nema nidje..zato vas Milo i ovoliko j.b.,nego i on je velika srbenda ,eno ga kupio vas crkvom,zna sta vam je dosta..
koje su nacije lazne a koje su prave
Samo vi nastavite sa pisanjem laznih istorija. Ako je Podgoricka skupstina bila „sa odusevljenjem“ docekana sto je organizovana i odrzana pod kontrolom srpske vojske. I sto pobise hiljade Crnogoraca u Bozicnjem ustanku?
Da su htjeli posteno ujedinjenje trebali du dozvoliti da se kralj Nikola i crnogorski vojnici vrate u CG pa da se – u skladu sa Ustavom kraljevine CG – organizuju, ili novi izbori za legalnu i legitmnu Skupstinu, ili referendum. Ovako zivimo skoro sto godina podijeljeni i posvadjani. I jedni i drugi gubimo zbog tih svadja.
Dragi Danilo, samo ti nastavi da vjeruješ u tvoju „pravu“ istoriju, ali prije toga ne bi bilo loše da pogledaš kako je, recimo, međunarodna posmatračka komisija ocijenila događaje vezane za Podgoričku skupštinu. Ovako su nas tada vidjeli iz Pariza, Londona, Vašingtona….
1) Трупе које су се налазиле у Црној Гори су биле југословенске, а не србијанске: њихов број у цијелој земљи не прелази 500 људи: оне нијесу биле уплетене у узборе и збивања око божићне побуне;
2) Избори су били слободни пошто 500 официра и војника југословенских нијесу могли десетинама хиљада Црногораца наметнути своју вољу;
3) Избори су били демократскији него они практиковани за вријеме владавине бившег краља Николе;
4) Сви Црногорци су били за уједињење са Србијом и не желе повратак раскраља Николе, којега држе за издајника земље;
5) Побуна је проузрокована од стране неколико агената бившег краља, а који су потпомогнути агентима италијанским; могли су обманути неке необавијештене личности;
6) У земљи је владао мир, кривци ће бити осуђени од стране редовних судова;
7) Захтијева се да одбјегли побуњеници код Италијана у Сан Ђовани Ди Медуи и Котору буду предати француском генералну Венелу и да одговарају за рушење телефонских жица и пљачку војничких намирница. Број затворених личности се пење од прилике на једну стотину. Сви сељаци су пуштени на слободу.
Ako se izmjestimo u doba 1.decembra 1918. godine, bez gorkog iskustva sa slovenskom „braćom“ koja nas je koštala preko milion srpskih života, onda bi vjerovatno i mi bili za takvo jedinstvo sa Hrvatima, Slovencima i Muhamedancima…
Što se tiče Crne Gore, znamo da je bila najeuforičnija takvim ujedinjenjem, pa neka Andrijašević i Šerbo falsifikuju, izvrću i čine šta god hoće u pisanju „dvorske istorije“ Mila Đukanovića i Ranja Krivokapića.
Slažem se sa Vlatkom da je Nikolu treblo vratiti u CG, ali je pitanje da li bi se on vratio. Postoji svjedočenje njegovih pratilaca da nije htio da primi ni u audijenciju svog unuka Aleksandra, ukoliko ona nije zvanična i po protokolu u prisustvu vlade. Nikola je bio namćor, a nije mu ni čudo kada mu ovdašnji dvorjani nijesu izlazili iz zadnjice, pa se odjednom našao na terenu koji nije upoznao za života. O otme neka govori i današnji odnos dijela naroda prema Milu…
Svi prethodnici su dali dobre komentare. Ja bih jos jednom ponovio, da smo mi Srbi tada imali dvije opcije kao pobjednici i to, prva ona koja je realizovana. Oslobodili smo becke konjusare i primili ih ravnopravno u zajednicu, iako su kao suckori i austougarski soldati pravili i tada stravicne zločine. Vratili su nam Jasenovcem, Gradiskom, Golubnjacom, Prebilovcima i mnogim drugim stratistima i vise od milion preklanih, stotine hiljada protjeranih u Srbiju, i isto toliko pokatolicenih. Sve je to radjeno pod patronatom Vatikana. Doduse i tada su Pasic, vojvoda Misic i mnogi drugi bili protiv ove opcije i ujedinjenja sa hrvatima i Slovencima. Suckori su unaprijedjeni u vise cinove, a oficiri junaci sa Soluna su degradirani bili po cin. Ta praksa se nastavlja. I sada smatram da je kralj Aleksandar trebao da vrati dedu Nikolu u Crnu Goru. Ipak mu je to bio deda, iako se neslavno proveo kada je ostavio svoju vojsku. trebao je da zivi sa svojom sramotom.
Druga varijanta je bila ona koju zagovara Seselj i to nije bila nikakva Velika Srbija, vecc manja teritorija koju smo mogli da realizujemo, uz dobijanje Skadra i Draca. Po meni je to bila bolja varijanta, jer bi se oni kojih su se nekada Njemci grozili, kao i kuge, pretopili u Madjare i Austrijance. Sigurno bi u narednom periodu zapad ubacio virus komunizma ili neku slicnu bolest i Tita na te prostore, ali bi lakse mogli da se branimo. I bili bi komsije sa Italijanima i Austijancima.
Tu drzavu su stvorili Srbi ,bilo na Bregalnici ili Mojkovcu,sve su nase zrtve u tu drzavu ugradjene,koliko smo to platili ne treba komentarisati ali treba skinuti kapu pred toliko poginulih i jos vise pobijenih Srba bilo od svojih ili tudjih.I slazem se potpuno sa Tarantom da je to veliki datum ,svi smo dobili slobodu ,to sto je neki unovcavaju i tada i danas a bili su protiv nje je njihov obraz a ne nas.
Nagadjati sta bi bilo ili nebi bilo ,koliko bi nas bilo da je bilo,to mogu Njemci Turci ili kompletan Zapad ,zato su oni Zapad a mi Istok i Pravoslavlje,rzalikovali smo se prije i razlikujemo se i danas, a tako ce biti i u buduce
Danas svako vidi i zna sta se desava ,ko je protiv sadasnjih tlacitelja svijeta,isti oni koji su bili vjekovima,nista se tu ne mijenja,tako je Gospod zactrao i tako mora biti,nase je da se kao i do sada slazemo ili uglavnom ne slazemo,oni koji se danas od nas slazu ceka ista sudbina kao i nas koji se ne slazemo sa ovakvim stanjem.Nositi krst znaci biti spreman na zrtvu,ko hoce moze i drukcije ali nije Srbin,mada moze da kaze po sto puta da je,izmedju ciniti i govoriti je razlika,i to velika.isto kao izmedju vjerovati ili postovati.
Ko god sada izigravao pametara i naknadnom pameću pljuvao na ovaj datum, neka ima u vidu da je 1918. godine svaki slobodoumni čovjek u slovenskom svijetu Balkana, svaki Srbin na Balkanu, igrao od sreće što se konačno ostvarila želja predaka kroz formalno ujedinjenje u jednu državu. Da li je to bila utopijska ideja, ili je naredne generacije nisu dobro sprovodile, ili su je pak, kao što je najvjerovatnije, strane agenture perfidnom tajnom politikom samo koristile za nove sukobe i ratove i svoje uske interese, pokazaće istorija koja se bude izučavala za jedno 100 godina (ako civilizacija opstane do tada).
Već sada se neka dokumenta mogu naći objavljena i preporučujem da se krene od „Nevoljnih ratnika“ akademika Živojinovića, koji je napisao vanredno dobrus tudiju koristeći novootkrivene dokumente iz britanskih arhiva.
Dakle 1.decembra je ipak veliki datum, ne treba ga tek tako odbacivati!
Ispravka, to je bilo prije 96 godina!
Velika i kobna srpska zabluda koja je skupo koštala srpski narod. Humanost i plemenitost srpskog naroda, odnosno pravljenje zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima, kojima je to bila slamka spasa, jer su bili na strani gubitnika u ratu, skupo je koštala srpski narod. Zbog te fatalne greške srpski narod i dan danas ispašta. Bolje bi bilo da su Srbi vodili računa samo o svojim interesima i napravili svoju državu.