Пребиловци: Сећање на покољ Срба у долини Неретве; Додик: Једно од најстрадалнијих села у свету
1 min readПредседник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су Пребиловци код Чапљине једно од четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату, где су усташе показале сву своју монструозност и нечовечност како 1941, тако и 1992. године.
„О каквим монструмима је реч, говори податак да су усташе августа 1941. године у Пребиловцима заувек угасиле огњишта 54 српске породице и у потпуности затрле траг њиховог постојања. Ово је још једна жалосна потврда да су Срби најстрадалнији народ у 20. веку“, истакао је председник Српске, наводећи да је из Пребиловаца тек 1962. године испраћен први младић регрут у тадашњу ЈНА.
Поводом 83 године од свирепог злочина које су починиле усташе над пребиловачким Србима, председник Српске је у изјави за Срну навео да су у зору 4. августа 1941. године усташе, дојучерашње комшије, напале село у којем су биле углавном жене, деца и старци, и започели са оргијањем и иживљавањем над српском нејачи који су били немоћни да пруже отпор злотворима.
„Усташко оргијање, иживљавање и бестијалности над незаштићеним женама и девојкама, а посебно недужним девојчицама трајало је неколико часова. Једина особа која се спасила и жива изашла из зграде основне школе, у којој су били затворени, била је Мара Булут која је сведочила да су усташе вадиле бебе из колевки, разбијали њихове глава о зидове учионица и набијали на бајонете пред очима њихових мајки, док су учитељицу Стану Арнаутовић више пута силовали њени бивши ученици Хрвати“, испричао је Додик.
„Након свих ових злостављања и мучења, усташе су потом пребиловачке Србе пребациле у силос код села Тасовчића, одакле су сутрадан, 5. августа, транспортовани до села Шурманци где су остали до јутра, мучени и малтретирани, без капи воде и хране“, подсетио је.
У раним јутарњим часовима 6. августа, навео је он, измучене пребиловачке Србе, њих више од 500 који су неким чудом преживели сва мучења, усташки злочинци довели су до јаме Голубинке где су их пуних шест сати живе бацали у јаму.
„Ни то им није било довољно, па су и наредних дана доводили преостале Србе из околних села и бацали у исту јаму, одакле су данима допирали јауци и плач, док је испуцала херцеговачка земља била натопљена српском крвљу. Месец дана је трајало злостављање, мучење, тортура, иживљавање и покољ, да би усташе на крају етнички потпуно очистиле Пребиловце, а потом населиле хрватске породице и промениле назив у Ново Село“, навео је Додик.
Он је нагласио да је од 1.000 становника Пребиловаца, колико их је било уочи Другог светског рата, усташку тортуру, која је трајала од Илиндана до краја августа 1941, преживело њих свега 172, углавном мушкараца, само четири удате жене и мали број дечака и девојчица, док је јама постала вечни дом за око 5.000 Срба из Пребиловаца и околних села.
О каквој монструозности усташа је реч, навео је Додик, говори и податак да су италијански војници који су окупирали Херцеговину било згрожени њиховим злоделима и почели да хапсе кољаче, пружајући заштиту преосталом српском становништву, а о размерама усташке бестијалности у Пребиловцима у извештају Бениту Мусолинију писао је чак италијански генерал Алесандро Лузана, изражавајући своју неверицу и огорченост.
„Усташе су тријумфално славиле своју монструозност, коју су чак и опевали, ликујући: ‘Српске су се погасиле свеће, упалит’ се више никад неће’. Али, упркос њиховим злоделима, српске свеће нико неће угасити, оне и данас сијају и то јаче него икада, и у Пребиловцима и у Херцеговини, и у целој Републици Српској. Убијали су нас и у Првом и Другом светском рату, као и у последњем Одбрамбено-отаџбинском, али нису нас успели убити, живи смо и данас смо своји на своме“, поручио је, између осталог, Додик.
Он је нагласио да је и овај злочин у Пребиловцима био заташкаван и прикриван у бившој Југославији, као и многи други злочини над Србима, а 1961. године јаме у које су бацани херцеговачки Срби су забетониране, са намером да се истина никада не сазна.
„И данас, после свега, после свих наших страдања имају образа да кажу да смо ми ‘геноцидни’. И то нам кажу потомци оних који су нас убијали, клали, бацали у јаме, пљачкали, палили. Ни то им није довољно, па би да им поклонимо и предамо на тацни крвљу натопљену Републику Српску, наше шуме, реке, богатства. Можете да претите, да намештате суђења, фалсификујете историју, да нас санкционишете, све вам џаба – Републику Српску вам не дамо….“, поручио је додик у изјави за Срну.
Тродневно обележавање Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83 године од једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом, почело је синоћ предавањем о теми „Бедем памћења“ игумана манастира Подмаине Рафаила Бољевића у Пребиловцима и биће настављено данас.
Централно обележавање биће организовано, служењем Свете архијерејске литургије у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом светском рату, а Српска православна црква исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом светском рату, пренела је РТРС.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Живјети (како они мисле) нормално са кривицом за Пребиловце, Јадовно, Голубију јаму, Паг и остале јаме, затим Јасеновац, Градишку, Дубицу и најновији геноцид у Републици Српској Крајини, може само ментални монструм, Сатанин војник, који се јавља у образу хрватског усташе (већином) српског подријетла. Ова антицивилизацијска појава, у конкретној форми и идеолошко-политичко-финансијској подршци, брзо ће достићи степен самоуништења. Здрава особа се треба чувати да ова неман у процесу пропадања, не буде отрована. Зато треба имати крајње ригидан однос према сваком примјеру појавне форме овог цивилизацијског зла, усмјереног на Српство. А не шенити пред иоле одсуством демонстрације мржње са те стране, инсистирати и бити радостан ако можеш да пођеш на то море и вратиш се у комаду… једноставно имати ропски однос према њима.