Пребројавања у СДП-у: Математика на страни Кривокапића

Иако засада има подршку значајнијих општинских одбора, предсједник Социјалдемократске партије (СДП) Ранко Кривокапић мораће да смањи утицај својих страначких ривала на одборе у Подгорици и Бару уколико жели да мирно сачека страначки конгрес.С друге стране, уколико се кандидује за предсједника странке, Иван Брајовић ће морати да обезбиједи подршку јаких одбора на сјеверу.

Према Статуту странке, Главни одбор одређује број делегата из 21 општинског одбора на страначком конгрсу 3. јуна. Осим њих, на Конгресу право гласа имају чланови Предсједништва, предсједници и чланови Статутарне комисије и Надзорног одбора.

Судећи према наступима водећих функционера, барски одбор могао би бити највећи изазов за Кривокапића, јер га контролишу предсједник политичког Савјета странке Јусуф Каламперовић и члан Предсједништва Мићо Орландић који су за безрезервну сарадњу са ДПС-ом. Контраравнотежу у Бару одржава, између осталих, Дамир Рашкетић из чијих Мркојевића долази највећи број присталица СДП-а.

Локални избори у мају показали су да уз Кривокапића нијесу ни челници подгоричког одбора Вујица Лазовић и Дамир Шеховић, који су се противили преговорима са опозицијом. Иако су, након одобрења Предсједништва, готово преко ноћи склопили савез са ДПС-ом, значајан дио чланова подгоричког одбора замјерио је Лазовићу и Шеховићу. Осим тога, значајан број функионера СДП-а из Подгорице замјерио им је што се нису консултовали око кадровске политике у градским службама гдје су наводно намјестили себи блиске особе.

Актуелни лидер СДП-а засада може да рачуна на подршку утицајног плавског одбора чији је предсједник Џавид Шабовић отворено подржао шефа странке, и највјероватније рожајског одбора Изета Бралића, који је одавно у сукобу са локалним ДПС-ом. По овом критеријуму, Кривокапић је готово извјесна подршка у Колашину.

Размимоилажења са ДПС-ом, Кривокапићу би могла да иду на руку и на Цетињу, иако јавни ставови Борислава Бановића и ћутање Мирка Станића не иду у прилог том становишту.

Док му је готово извјесна већинска подршка у которском одбору, да ли ће уз актуелног лидера стати петњички одбор и бошњачки дио чланства зависиће од утицајног потпредсједника Рифата Растодера, који слови за блиског предсједнику.

Осим Бара и Подгорице, Брајовић може да рачуна и на подршку значајног дијела пљеваљског одбора, чији је предсједник Мунир Реџовић након избора тражио сарадњу са ДПС-ом, иако је страначка централа још преговорала са већим партнером. Брајовић засада може да рачуна и на подршку већине из никшићког одбора, могуће и даниловградског, али ова три одбора не могу дати већи број делегата на Конгесу због скромних изборних резултата.

Став Бјелопољаца нејасан, након савеза са ДПС-ом, заборавили кога су звали “гњидама”

Ако је судити по наступима челника бијелопољског одбора, ни Кривокапић ни Брајовић не могу бити сигурни уз кога ће стати колеге из тог града. Тако су у вријеме Кривокапићевог залагања за самостални наступ на изборима утицајни функционери СДП-а у том граду отворено критиковали локални ДПС и били мете прљаве кампање, али их то није спријечило да након избора са њима формирају савез.

Функционер СДП-а Ервин Спахић уочи избора назвао је гњидама оне који нуде новац за гласова, али је након формирања власти тврдио да није мислио на активисте ДПС-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: