Спектакл Лиге шампиона: Велики Звездин бод…

 Почела је фудбалска Лига шампиона, и први наступ ”Црвене звезде” послије толико година!

Фудбалери Црвене звезде одиграли су синоћ неријешено 0:0 са Наполијем, у утакмици првог кола Групе Ц у Лиги шампиона.

Послије првог полувремена резултат је 0:0. Звезда се брани, игра опрезно. Наполи не проналази пут до Звездиног гола. Инсиње је погодио пречку средином полувремена – а још пар шутева, не толико опасних, Борјан је успио да исконтролише. У другом дјелу првог полувремена, ”црвено бели” су се усудили да нешто слободније прођу на противничку половину, – али без конкретне завршнице…

Нешто бољи утисак Звезда је показала у уводном дијелу другог полувремена, када је пребацила тежиште игре на супарничку половину терена. Имали су домаћини и три корнера у низу, и солидан ударац Јованчића, чим је замијенио нешто дефанзивнијег Јовичића, али је онда гостујући тренерски маг урадио нешто неочекивано. Маестралном Инисњеу, брзом Зиелинском коме је Родић у једној ситуацији „скинуо“ лопту у изузетно изгледној ситуацији, те луцидном Каљехону који је користио и најмању прилику да припрети Борјану, придружио се у нападу фантастични Белгијанац Крис Мертенс.

И, послије три велике шансе гостију у низу, тренер Наполија Карло Анћелоти је почео да се хвата за главу, Вујадин Савић да се крсти шта све преживљава са саиграчима, а „делије“ су остале у невјерици због опсаде гола њихових љубимаца. Пјесма је тада постала нешто тиша него на почетку меча, „север“ се и даље трудио, али остатак публике је више уздисао и набијао главу међу шаке, него што је бодрио изабранике Владана Милојевића. И не чуди, час је Родић спасавао гол, час Борјан бранио, час офсајд-замке у последњи час спрјечавале госте да поведу. Када се чинило да ће, баш у том периоду, од 65. до 80. минуту, црвено-бели бедем попустити, јер је опсада била страшна и непрестана, почео је да „пршти“ и на другом делу терена. Боаћи је десет минута прије краја прихватио лопту након што ју је ривалима одузео врло запажени Родић, са ивице казненог простора упутио је оштар ниски ударац, да би потом голман Оспина спасао мрежу Наполитанаца.

Пробудила се тада, уз ону на „северу“, публика и на остале три трибине, кренули су храбрије црвено-бели ка голу ривала па је меч напрасно постао изузетно занимљив на обје стране терена. Родић, Савић, Дегенек и Стојковић су одолијевали налетима Анћелотијеве машинерије, на другом дијелу игралишта Јованчић је освјежио игру домаћих, па је пријетио уз Крстичића, резервисте Симића и Павкова који је одмијенио Боаћија, но мреже су остале да мирију па Звезда са бодом улази у друго коло.

А у њему, храбра екипа Владана Милојевића гостује Пари Сен Жермену, који је исрпва надокнадио два гола заостатка на Енфилду, да би на крају изгубио од Ливерпула са 3:2 голом Фирмина у 92. минуту.

Фудбалери Наполија су кроз историју три пута гостовали у Србији, а ниједном нијесу изашли као побједници. Наполитанци сада долазе у престоницу Србије, у Београд, како би изашли на „Маракану“ и мегдан Црвеној звезди.

Први пут се то десило када је ОФК Београд сезоне 1962/63 угостио госте са југа Италије и, послије пораза од 2:0 у гостима, побједио их на домаћем терену са 3:1. Сљедећи пут Наполи је угошћен и од стране управо Црвене звезде, наредног противника у Лиги шампиона, а сусрет се одиграо давне 1966. године. Црвено-бели су тада тријумфовали са 2:0, а голове су постигли Остојић и Вратињан у утакмици Митропа купа.

Последњи сусрет Наполија са српским клубовима догодио се у Купу УЕФА сезоне 1981/82, када је Раднички из Ниша угостио Наполитанце послије ремија у Италији од 2:2. Српски тим са паролом „Реал из Ништа све редом шиша“ успио је да издржи и одигра без голова код куће, те прође даље, а касније је у овом такмичењу догурао и до полуфинала.

Уколико вјерујете у традицију, Звезда има чему да се нада…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: