Предавање „Законоправило Светог Саве – Иловички преписи“ у оквиру Његошевог дана

1 min read

8 сати ‎ ИН4С

У оквиру Новембарских дана државни празник културе- Његошев дан, у Тивту је обиљежено предавањем на тему „Законоправило Светог Саве – Иловички преписи“ у организацији НВО Михољски збор.

Законоправило или Номоканон је зборник ромејских црквених и правних прописа, које је приредио Свети Сава почетком 13. века И сматра се најстаријим сачуваним српским правним актом.

Свети Сава је неколико година радио на превођењу и уређивању Номоканона, а завршио га је 1220. године у Солуну. Као основу за свој текст је користио византијски Номоканон у четрнаест наслова из 7. века, који је допунио коментарима Аристиноса и Јована Зонараса из 12. века. Савино Законоправило је на сабору у Жичи 1221. године усвојено као највиши правни акт српске цркве.

Ђорђе Бубало професор Филозофског факултета Универзитета у Београду истакао је да је Законоправило кроз историју имало више преписа а да су Иловачки преписи настали 1261. године.

„Ријеч је о Законоправилу преписаном по налогу зетског епископа Неофита у Иловици која се са пуним правом поистовећује са полуострвом Превлака гдје се налазило првобитно сједиште Зетске Епископије. То је исти онај Епископ Неофит који је наследио на Зетском престолу Епископа Германа“, казао је Бубало.

Србољуб Убипариповић професор Православног Богословског факултета Универзитета у Београду истакао је да предавање о Законоправилу треба схватити као прилику да се промишља о непролазној вриједности и трајној актуелности писане заоставштине Светог Саве.

„Његово прегалаштво је несумњиво имало јасан и недвосмислен циљ, свецело, богослужбено и богословско изграђивање цркве божије на нашим просторима. Опус писаног стваралаштва који носи Савин редакторски печат не може нити би смео бити сагледаван из ускостручног угла засебно издвојених како научних тако и различитих теолошких дисциплина“, истиче Убипариповић.

Виктор Савић професор и научни савјетник на Филолошком факултету Универзитета у Београду појаснио је да књига има 400 листова, писана је на квалитетном пергаменту и готово да није оштећена, осим недостатка појединих листова.

„Она је писана двоступачно, што је карактетристично за књиге огромног формата тог времена и та се пракса сачувала до данас. Писана је врло уредно, сведено без много украса али са јасним контрастом употребом двају мастила“ каже Савић.

Зоран Чворовић професор Правног факултета Универзитета у Београду закључио је да нема бољег мјеста да се говори о Законоправилу од Тивта и то недалико од манастира Св. Архангела, тамо гдје је Св. Сава по доласку из Никеје основао Зетску Епархију.