Предизборна ћутња

Било је то 1905, двор краља Николе, господара Црне Горе. Стигла је вест да је Русија одлучила да постане уставна монархија. Краљ Никола седне и напише Устав. Изађе на терасу и обрати се окупљеним Цетињанима.

„Ђецо моја, моји Црногорци, ево, поклањам вам моје најмилије чедо – Устав. Од сада нисмо обична, већ уставна монархија.“

После месеца дана стигну три учитеља из Србије код господара. Он их прими, а они кажу: “Дошли смо да оснујемо социјалистичку партију Црне Горе.“

„Ако, ђецо, ако, ми смо уставна монархија. Ето вам Зетски дом, позориште, па оснивајте партију.“

„Али ми хоћемо да вас рушимо!“

„Само рушите!”

Кад су отишли, позове краљ своје перјанике (полицију) и каже: „Не могаше нам ништа Турци на Крусима, Фундини, Царевом лазу, али ће нам ова несретна демократија доћи главе. Него,сјутра сви у цивилну робу и да ми демократски извичете Гавра Машанова, капетана перјаника, за предсједника Социјалиста”.

Прошло је од тада четрдесет година. Те 1945. ухвате партизани на Зиданом Мосту Гавра Машанова са брадом до седмог ребра и кокардом на капи. Оће да га стријељају. Ћед Гавро извади чланску карту бр. 1. Социјалистичке партије.

„Зар ћете убити најстаријег црногорског социјалисту?“

„Мого би се од њега направит неки омањи Светозар Марковић“, мисли комесар.

Спреме Гавра у Београд у агит-проп код Ђиласа.

„Добро, ђеде Гавро, какав је био тај програм Социјалиста?“

А ђед Гавро, охрабрен, дигне штап и закукуријече: „Какав програм, какав програм!? Како господар каже!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: