„Предлог СДП-а је политизација права“

Неколико дана прије него што посланици црногорског парламента одлуче о предлогу допуна закона о медијима, Социјалдемократска партија, која је подржала нова рјешења за дисциплиновање медијске сцене, понудила је амандман у којем се дистрибуција и рад медија може забранити и у случају ,,нарушавања јавног морала“.
СДП овај основ за забрану медија уноси умјесто предложеног рјешења да се то може урадити због повреде зајемчених права и слобода.
За универзитетског професора Благоту Митрића посљедња ,,надоградња“ предлога допуна Закона о медијима, као и читава та прича, представља класичан примјер покушаја политизације права у чему су се, како каже, предлагачи нових рјешења ,,специјализовали током претходних локалних избора“.
„Јавни морал није правна категорија, па према томе не може бити дио правне норме и то још законске. Јавни морал, такође, нема правну дефиницију, па се не може знати што се подразумијева под појмом ,,јавног морала“. То је парекселанс социолошки или политиколошки појам, ако хоћете може бити и филозофски. С друге стране, јавни интерес, јавно добро, јавни поредак су класичне правне категорије и не могу се никако упоредити по својој правној природи и по својој правној суштини са јавним моралом“, прокоментарисао је професор Митрић у разговору за Побједу амандман СДП.
Митрић наглашава да је ,,јавни морал заштићен десетинама уставних норми као политиколошки, социолошки појам и то оних које говоре о заштити људских права и слобода“.
„Што се тиче предлагача амандмана који уводи јавни морал у правну норму, по мом личном суду представља још један покушај политизације права и политизација правне норме у чему су се специјализовали током недавних локалних избора“, наглашава Митрић.
У образложењу амандмана СДП, којег је пренио портал Аналитика, наводи се да је један од разлога ,,садашње дивљање једног средства јавног обавјештавања из друге државе, које угрожава националну и вјерску хармонију и јавни морал у Црној Гори, поновљено и континуирано“, наводи се, између осталог, у образложењу амандмана.
Адвокат Никола Мартиновић у коментару амандмана СДП истиче да Црна Гора има потпуно заокружен правни систем којим је регулисана слобода изражавања.
„Оно што је предложио СДП ми правници зовемо ,,каучук норма“, која се у пракси растеже док се не злоупотријеби. У нашем друштву и држави све ,,каучук норме“ су се показале као изванредан модел за злоупотребе. Стога слободу изражавања не треба ограничити на норме које ће омогућити злоупотребу. У овом случају није проблем у прописима. Недостају нам примјери њихове практичне примјене у виду накнада нематеријалне штете која би спријечила стварање добити изношењем неистина о трећим лицима“, сматра Мартиновић.
Уколико парламент донесе закон који није у складу са Уставом, упозорава наш саговорник, треба поставити питање да ли су посланици неком одговорни и како на то што се дешава реагују грађани, односно бирачи.
„Очигледно да би бирачи требало да се запитају какве законописце имамо у парламенту ако имамо проблем са усвајањем неуставних или неефикасних закона. Промјена закона годину или двије након што су га посланици усвојили је нешто што је незамисливо у цивилизованом свијету. Јер нарушава основни принцип државе који се зове правна сигурност“, наглашава Мартиновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

