Предраг Вукић за „Дугу“ 2000: Српство је Цетиње заувијек изгубило!
1 min read
Преминуо историчар Предраг Вукић
In memorim
Одломак из интервјуа Пеђе Вукића за „Дугу“, из новембра 2000, године. Интервју је радио новинар, публицист и издавач Мишо Вујовић, а касније и објавио у својој књизи „Црња и Гора“
Цетиње је у деветнаестом веку називано Српском Спартом, олтаром Српства, бастионом српске слободе…У другој половини двадесетог века град под Орловим кршем постаје место високог ризика за потомке оних који чувају аманет предака и вјеру прађедовску.
Посебно гнушање појединих становника Цетиња изазивају „црнорисци“, становници манастира Светог Петра Цетињског. Да ли је теже бити свештеник на Цетињу или Србин у Призрену, запитао се неко, након једног од безбројних насртаја на свештенство Митрополије црногорско-приморске.
То језиво изобличење Цетиња и Црне Горе покушава да одгонетне професор Предраг Вукић, историчар, запослен у Архиву Црне Горе на Цетињу, један од бољих познавалаца црногорске историје. Радио-час, који је држао на таласима „Светигоре“, био је често усамљен али увек гласан и јасан позив сународницима да се врате својој традицији, својим коренима, највишим црногорским духовним вредностима.
Због јетке критике цетињских „времена и обичаја“ јавни наступи нису му донели много популарности међу суграђанима.
Откуда данас толика мржња према свему што има српски знак на Цетињу, граду који су прославили и опевали најумнији Срби деветнаестог и двадесетог века?
Живим на Цетињу скоро од рођења, већ 35 година. Такорећи, од малена обасипан сам култом Цетиња, причама како је Цетиње мјесто са великом и славном историјом и традицијом, како оно представља симбол чојства, морала и етике.
Све приче које сам слушао и читао о Цетињу биле су у суперлативу. Критичких судова о цетињској историји и менталитету нигдје нијесам прочитао.
Улога Цетиња у новијој историји заслужује дубљу анализу. Доласком краља Александра, кличу му и одбацују краља Николу. Кад су Италијани дошли на Цетиње дочекани су као ослободиоци. Како су клицали Италијанима 1941, тако су 1945. клицали комунистима.
Исти народ је то све радио! Након Титовог култа, стварају се нови култови – Славко Перовић, на примјер, који је замијењен Миловим култом! Коме ће Цетињани клицати у 21. вијеку, то је питање. Како се то уклапа у митове о Цетињу, „гнијезду слободе“?!
Још од свог дјетињства – рођен сам 1966. године – примјећивао сам хипокризију цетињских маса, дијаметралну разлику између онога што сам о Цетињу слушао и читао и конкретног понашања суграђана, комшија, пријатеља, рођака… Није било лако живјети на Цетињу прије 1990, али је било сношљиво. Моја генерација васпитана је у духу насиља. Учена је да воли фудбал, спорт и не учи школу. За њу није постојала никаква наука ни умјетност, нити стваралачка дјелатност.
Култ агресије, култ насиља био је иманентан мојој генерацији. То значи да онај ко није знао да игра фудбал, ко није знао да се бије, фактички је сматран као настран, ненормалан, не сасвим чист. Међутим, мора се признати једно; иако је тај култ насиља „терорисао“ људе, иако свима није било пријатно живјети на Цетињу, прије 1990. било је сношљиво. Није било шовинизма.
Прије 1990. није било антисрпске хистерије на Цетињу и градски живот одвијао се нормално, упркос томе што није било културног живота, ни неког нарочитог цивилизованог, урбаног начина живљења. Ипак, 1990, по мени, кључна је прекретница у савременој историји Цетиња.
На који догађај конкретно мислите?
Оснивање Либералног савеза Црне Горе, 26. јануара 1990. управо на Цетињу, означава крај мита о Цетињу. Либерални савез својом идеологијом прокламује борбу против „митоманије, митолошких заблуда и предрасуда“.
По њима, мит о Цетињу као Српској Спарти представља велику заблуду које се треба што прије ослободити, како у историји тако и идеологији. И Цетиње ту „либералну“ идеологију са одушевљењем прихвата. За непуних годину дана, на Цетињу је планула мржња, дошло је до ерупције једне врло негативне енергије…
На хиљаде Цетињана примило је идеологију Либералног савеза с одушевљењем. Како су људи који нијесу били србомрсци или их ја барем нијесам знао као такве, преко ноћи прихватили србофобију као своје опредјељење – није ми јасно.
За ових десет година на Цетињу одиграли су се фантомски идеолошки процеси далекосежног значаја, не само за Цетиње већ и за Црну Гору. Народ је и формално раскинуо са српском свијешћу својих предака. Тај раскид драстичнији је на Цетињу него у било којој другој средини у Црној Гори. Ако данас кажете Цетињанима да су, ако не Срби, оно бар поријеклом Срби, огромна већина сматраће то највећом увредом. Можете рећи да сте било шта, да сте Кинез, Јапанац, само не говорите на Цетињу да сте Србин!
Зашто се то десило? Откуд толика антисрпска хистерија на Цетињу? Урањамо ли то у област психопатологије?
Наравно, то јесте у домену психопатологије. Признајем да мој ниво информација није толики да бих то схватио. Има различитих тумачења, али она су неубједљива.
Домете србофобије најбоље одсликавају избори од 22. априла ове године. Од 100% гласача изашлих на изборе, 88% гласало је за антисрпске партије: Либерални савез, који је добио натполовичну већину, ДПС и СДП, а само 12 одсто Цетињана гласало је за српске и југословенске партије.
Цетињани тврде како је њихово становиште крајње рационално: кад би се одвојили од Србије сви њихови проблеми били би ријешени. Потекли би мед и млијеко, из Ватикана и Америке слили би се долари и девизне залихе, све би процвјетало…
Наравно, нико разуман и озбиљан не може то да прихвати, али народ вјерује да су Срби, као народ и српство као идеологија, коријен свих недаћа које Цетиње прате већ шездесет година.
Уместо „четничког“ српства, титоисти форсирају „партизанско“ црногорство?
Још од 1945, сви људи који су се налазили на врховним партијским и државним функцијама на Цетињу и у Црној Гори по националности су били Црногорци а не Срби, а човјек који је национално био Србин, чак и ако је био носилац Партизанске споменице, није могао, само због свог српског опредјељења, да буде ни председник општине, а камоли нешто више.
Одмах након протјеривања њемачких јединица, почела је промјена класне и социјалне структуре становништва града. Већ 13. новембра 1944. комунисти су организовали ликвидацију 28 грађана Цетиња, међу којима је било и угледних лица као што су Илија Зорић, Михаило Зорић, Јоко Грујичић, Томо Милошевић, Мирко Драговић… Укупни број ликвидираних до данас није утврђен.
Они који су остали, а нијесу се могли уклопити у рестриктивне регуле новог режима, расељавали су се, у највећој мјери у Србију, а у мањој мјери у друге крајеве Југославије и иностранства.
Истовремено, с одливом градског становништва, у Цетиње се сјурила сељачка маса из Катунске и Ријечке нахије, која је својом бројношћу фактички преплавила општину, односно град, и темељно промијенила класну и социјалну структуру становништва.
Њеним доласком рушена је и патријахална свијест и, умјесто црногорског српства, прокламовано је Титово црногорство и црногорство утемељено на комунизму, које искључује српство као идентитет наших предака. Умјесто православља, прокламован је атеизам, умјесто ћирилице постепено се уводи латиница. Стари културни модел се руши, а нови се ствара од стране режима. Народ је томе увијек давао масовну и плебисцитарну подршку.
Наставиће се...
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Put pod noge srbi pa za Leskovac ajmo
Blogo tome kome je pripadnost nekoj naciji glavni domet u životu, nije se ima rašta ni roditi, ko razumije shvatiće.
Veliku ulogu u životu i djelu g-dina Vukića je odigrala njegova pokojna majka, nego čini mi se da ga je malo ko od vas, koji komentarišete, poznavao.
Не соли Драгошу.
Не бих атисрпство везивао само за Цетиње. Готово сви Црногорци имају такав дволични став према Србији, само што су се Цетињани мање образовали, па ређе походили Београд и Нови Сад од нпр. Титограђана и Никшићана.
Najveća greška nas Srba je u tome što živimo u zabludama. Ja sam jedan od onih koji živi u realnom svijetu. Meni tamo oni nijesu ništa, nijesu nikada ni bili. Peđa Vukić je opominjao, poznavao ih je on dobro, tako da ni mrtav, laka mu crna zemlja, nije hteo sa njima. Čuvajmo naše svetinje i ime srpsko, ali shvatimo napokon da tamo u onoj rupi ispod Lovćena žive crveni Hrvati, ima njih i u Podgoricu, Nikšiću, ima ih i po primorju, zato priče o nekom pomirenju me se ne dotiču. Profesore Vukiću bog ti dao rajsko naselje.
Liberalni savez je osnovao Vatikan preko jednog don B….. ……. , s njihovim vjecitim ciljem da se infiltriraju i probiju granicu pravoslavlja gdje je ono najslabije – u danasnjoj Crnoj Gori ( Ukrajinski scenario ), kao i otimanjem tri velike svetinje sa Cetinja ! Znamo koje su i znamo da su dobro izucili gdje najprije da udare . Naravno , najslabiji u vjeri prvi popustaju ! Ovo cetinjsko neznanje i kukavicluk , kao i stavljanje debelog crijeva u centar zivotnih zbivanja i ostavljanje pravoslavlja , dovesce nas u veliku , gotovo neispravljivu gresku …
Pa trba ih pustititi << dobro ste ovo ,opisali -neka sami nadu sebe- no pre, ce biti da , ce ih pojesti mrznja – Nemam ja nista protiv crnogorstva (hercegovac – bosanac) Negirati srpstvo u Cg , je ludilo=a
sto se tice Kr.Aleksandra pa to je i Crnogorsko -cedo<< Neka se malo posete ratnih 1916. 17. 18,
=Primorje ide Krajevini Cg. (sacuvano) = (nestaje i Srb. i Cg, ) i to nije sve…..
Браво дијаспоро. Краљ је дао Боку Црној Гори!
У Србији бар 95% људи не зна за србофобију Цетиња, а и они који су о томе нешто начули, томе не придају никакав значај.
Познајем неколико људи са ЦТ који су ’90 студирали у БГ и најнормалније су прихваћени
ПОСТОЈЕ РАЗДОБАЉА У ИСТОРИЈИ КАДА ЗЛО ОВЛАДА СВЕТОМ.
Столећима се ради на “јединству хришћана ” иза кога се крије лукавство о “јединству западног и источног хришћанства”, са крајњим циљем да нам се наметне доминација и апсолутни примат Ватикана. Од своје шеснаесте године живота сам на сопственој кожи , у Хрватској, у јеку МАС ПОК ХИСТЕРИЈЕ И УСТАШИЗАЦИЈЕ ХРВАТСКЕ, осетила и знам колико нас Ватикан “воли” и које је све “добро” учинио и чини за србски православни народ. Све ово што својим животом сведочим у Црној Гори уназад три године, је већ виђен сценарио. У том правцу, читав један монструозни проусташко – глобалистичко – нацистички систем са свим својим механизмима моћи , подигао се и уротио против Срба, Православља и СПЦ. Ако се погледа из угла да је србски народ 500 година турског ропства преживео захваљујући Светој Православној вери, као и Светим моштима кнеза Лазара и косовских мученика, онда није тешко закључити да се иза „Државног удара изборног дана у Црној Гори”, планираног и најављеног Закона којим се легализује отимање имовине СПЦ у Црној Гори, крије још један у низу покушаја отимања и уништења духовних корена уз помоћ којих би србски народ могао да преживи нове и велике окупације које нам се управо дешавају.Цетиње је само један пример тога. Имамо ми сличну ситуацију на северу Србије.
Али, ако нам је Гојко предочио стање из Извештаја Владе Црне Горе о заступљености Срба у државним институцијама, онда тај извештај више говори о нама Србима него о Црногорцима и осталим што се одрекоше свог србског имена , племена и вере.
Meni je sve bilo jasno još 2012. godine na košarkaškoj utakmici ženskih reprezentacija Crne Gore i Srbije na Cetinju, kada su navijači skandirali “Ubi, zakolji da Srbin ne postoji“ i “Srbe na vrbe“.
Mogu samo misliti kako je bilo pre svega sestrama Dabović koje su rođene na tom Cetinju, a morale su to da slušaju.
Cetinje pre 100 godina i Cetinje danas osim imena i geografskog položaja nemaju ništa zajedničko. Danas je za Srbe Cetinje ništa bolje od Prištine ili Zagreba.
Aj , ovde kazem mojim sugradanima=slobodno dite na Cg.primo. samo zaobidite Cetinje= Nama je ovde dobro samo- zelimo, da kupimo nekretninu u zavicaju>>. Cg/primorje =neka je vecna Boka///
O, koliko je ovo istinito! Uz to, žalosno. Slažemse sa komentarom da nijesmo puno izgubili, no, istinski kult Srpske Sparte još stoji usadjena u glavama mnogih od nas.
Није баш тако увијек било, не треба заборавити да су неки Брђани у 19 в.Бјелопавлићи,Пипери,Дрекаловићи сарађивали са Скадром и турцима па чак и Црмничка нахија, онда су Катуњани највише урадили да се уједини србство стара ЦГ и Брђани у једну целину.Данас су они нажалост залутали и треба радити да се они врате на прави пут због велике историјске улоге коју су имали ипак су они потомци славних србских ратника!
Хвала Мишу Вујовићу и ИН4С-у,све је јасно.
А јасно је и зашто се нико из ДФ а није чуо поводом смрти интелектуалне и људске громаде Пеђе Вукића.
Тако је Мађо брате! Браво, слободи људи никоме нису потребни!
Одвратни су и љигави у тој својој србофобији а да Русија поклопи Балкан као што га је поклопио НАТО, не би било већих „Срба“ од њих. Љигавост и превртљивост је њихово друго име. Што се мене тиче, Српсто ништа није изубило расрбљавањем тих љигаваца и акобогда никад му се не вратили.
Dnevnik ruskog kneza Dolgorukova iz 1769.godine sve objasnjava.Uglavnom se i odnosi na tadasnje stanovnike Cetinja.Prevrtljivi,potkupljivi……….kao nijedan drugi narod.
Pored dnevnika ruskog kneza Dolgorukova iz 1769 ,takodje znamo sta su komite radile ,pljackali i ubijali domacine tokom pljacke , 1941 docekali italijanske fasiste kao oslobodioce spijavali u korist Italijana , 1945 docekali partizane ubijali ugledne ljude po Cetinju ,1948 spijavali za udbu i slali ljude na Goli otok izmisljali price samo da bi naudili komsijama ili rodjacima.
Poznati su i cetinjski saneri lopovi po Italiji. Oplajackali su i Muzej na Cetinju.
1990-tih klicari Slavku Perovicu kasnije se presaltali kod Mila u DPS itd itd.
A gledajuci dublje u istoriji prvi poturcenjaci na Balkanu ,Crnojevici sa Cetinja.
Danas Srbe nazivaju Vlasima a prvi doseljenici na podrucje danasnjeg Cetinja su upravo srpski stocari sa Zlatibora Vlasi kako su se nazivali tada stocari.Oni su i napravili prvu crkvu na Cetinju koja se i dan danas zove Vlaska Crkva.
E dobro , pa ovo za Vlase , da znaji istoriju ne bi naaz.Vla, = cas mi je da me nazovi
tako =Vlaska (nekad drzava u dan. RU=toliko je namucila turke da su oni sve prvo. hris. zvali Vlasi. I danas u ZLAT. kraju postoji podrucje koje se zove Stari Vlah. a i u Dubrvniku crkva………lsi