Предсједнике општина могли би смјењивати бирачи на референдуму: Шта доноси концепт закона о локалним изборима

Ако концепт прописа о локалним изборима који је припремило Министарство јавне управе (МЈУ) постане закон, предсједници општина моћи ће да буде опозвани с функција на захтјев двије трећине одборника или 30 одсто бирача на локалном нивоу, а одлуку о томе доносиће гласачи на референдуму.

“У оба случаја скупштина општине (СО), у хитном поступку, доноси одлуку о расписивању референдума’’, наводи се у концепту закона, који је јуче представио министар јавне управе Мараш Дукај са члановима његове радне групе која је писала документ.

Концепт предвиђа непосредан избор предсједника општина, замјеника предсједника општине, увођење система преференцијалног гласања за избор одборника и чланова савјета мјесних заједница, те деполитизацију општинских изборних комисија, као и одржавање избора у једном дану.

Да би, како се наводи у предложеним одредбама, предсједник општине био опозван, потребно је да на референдуму гласа једна трећина од укупног броја уписаних бирача и да за опозив гласа најмање 50 одсто плус један бирач, од укупног броја изашлих.

Та материја сада је регулисана Законом о избору одборника и посланика и Законом о локалној управи.

Према Закону о локалној управи, предсједника општине бира и разрјешава СО и даје сагласност на одлуку о именовању и разрјешењу потпредсједника општине.

Концепт закон о локалним изборима предвиђа да се предсједник општине и његов замјеник бирају на јединственој кандидатској листи непосредним гласањем.

“Кандидатура за предсједника општине и његовог замјеника потврђује се ако има подршку најмање 0,4 одсто бирача у изборној јединици, с тим да тај број не може бити мањи од 50 да би ова кандидатска листа била прихваћена. Да би листа за предсједника општине и замјеника предсједника општине била прихваћена, потребно је да садржи кандидате различитих полова”, пише у документу.

Како је објашњено, предсједник општине и његов замјеник се бирају на непосредним изборима и сваки бирач може гласати само за једну листу. С кандидатске листе која добије 50 одсто плус један глас од укупног броја важећих листића, изабрани су предсједник и замјеник предсједника општине. Ако ниједна кандидатска листа не добије 50 одсто плус један глас, општинска изборна комисија (ОИК) након 14 дана организује други круг гласања за двије листе који су добили највећи број важећих гласова.

Споран модел избора челника општина на основу политичких договора

У уводном дијелу предложеног прописа пише да је Владина “Анализа функционисања система локалне самоуправе” показала да постојећи модел избора предсједника општине није адекватан, нити усклађен са савременом међународном праксом, будући да његов легитимитет не произилази непосредно из изборне воље грађана, већ из политичких договора унутар локалних скупштина.

Подсјећа се да је у пракси често присутан механизам тзв. “ротирајућих предсједника општине’’, којим партије договарају расподјелу мандата тако да кандидат једне странке обавља функцију предсједника током прве половине мандата, а кандидат друге преузима преостали период.

“Ова политичка пракса, иако формално није забрањена, дубоко је спорна јер нарушава стабилност и функционалност локалне власти, а у појединим случајевима доводи до институционалних блокада”, наводи се.

Проблеми у ротацији предсједника изазвали су децембарске ванредне изборе у Беранама, у Улцињу је, такође прошле године, због тога прекомпонована владајућа већина уз инциденте. Сличних случајева било је и претходних година.

У концепту закону указује се и на све чешће проблеме у завршетку изборног процеса, укључујући немогућност конституисања локалних парламената након избора и ситуација у којима предсједника општине бира скупштина којој је истекао мандат – што је супротно принципима демократске легитимности.

То се десило у Шавнику, гдје избори не могу да се заврше на два изборна мјеста двије и по године, па је локална скупштина, којој је истекао мандат, поново за предсједника те општине изабрала Југослава Јакића. Слична ситуација је и у Котору, гдје је за предсједника општине стари сазив СО поново изабрао Владимира Јокића, јер Уставни суд није могао да се изјасни о изборним жалбама, па коначни резултати локалних избора, одржаних у септембру прошле године, нијесу проглашени.

Подаци из Владине анализе, како се додаје, показују да просјечна излазност грађана на локалним изборима прелази 60 одсто, што указује на релативно висок степен политичке свијести и изражену вољу грађана да учествују у доношењу одлука путем изборног процеса.

Међу кључним проблемима у постојећем изборном систему, наведени су и политизована изборна администрација, појава “изборног туризма”, односно преписивање бирача из једне општине у другу ради утицаја на изборни резултат и неадекватна легислатива и неефикасна имплементација правила о заступљености жена у локалним парламентима.

Закон упућен Одбору за изборну реформу

Представљајући концепт закона о локалним изборима, министар јавне управе Дукај рекао је су скупштинском Одбору за свеобухватну изборну реформу послали предлог, “како би био бољи и у складу с европском праксом”.

Одговарајући на питање новинара како ће се ријешити проблем кад дође до ванредних избора, Нина Блажић из Министарства јавне управе је казала да је предвиђено да се могу одржати пријевремени, али да је то представљено као изузетак, те да мандат одборницима изабраним на таквим изборима траје до општих локалних избора.

Предсједник Државне изборне комисије Никола Мугоша, рекао је да су понудили рјешења која су значајна за локални, а могу се примјењивати и на централни ниво.

Златко Вујовић, директор Центра за мониторинг (ЦЕМИ) и замјеник предсједника Глобалне мреже непристрасних посматрача избора, саопштио је да је одржавање избора у једном дану пракса у свим државама региона, осим у Србији и Црној Гори.

На питање како би се ријешила заступљеност мањинских народа на локалу, Вујовић је одговорио да начин избора мандата између партија остаје исти, а да се бира редосљед.

“Систем ће прво сабирати резултате листа. Утицај преференцијалних гласова ће бити изузетно велики, а партије су ипак задржале контролу јер бирају кандидате”, казао је.

Он је додао да њихов предлог предвиђа и индивидуалне кандидатуре, а да се спријечило расипање, третираће их као мањинске листе – да се ти кандидати, ако пређу 0,7 одсто, третирају као збирна листа.

Новина бирање савјета мјесних заједница на изборима

Кључна новина у изборном систему, а која је предложена концептом закона, односи се на бирање савјета мјесних заједница на изборима.

“Избори за чланове савјета мјесних заједница одржавају се истог дана кад и избори за одборнике скупштине општине и избори за предсједника и замјеника предсједника општине”, пише у документу.

Изборе за савјет мјесне заједнице расписује скупштина општине, а бира се три, пет, седам или девет чланова.

Бирају се три члана у мјесној заједници на чијој територији има пребивалиште до 1.000 пунољетних држављана, а пет у мјесној заједници на чијој територији има пребивалиште 1.001 – 4.000 пунољетних држављана.

Седам чланова бира се у мјесној заједници на чијој територији има пребивалиште 4.001- 8.000 пунољетних држављана, а девет у мјесној заједници с преко 8.000 пунољетних држављана.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: