Представљање „Живота на леду“

Народна библиотека Будве се и ове године придружује програму за Ноћ књиге који се организује поводом Свјетског дана књиге и ауторских права у сриједу, 23. априла са почетком у 19 часова представљањем петокњижја мемоарске, епистоларне и дневничке прозе аутора Борислава Пекића под називом „Живот на леду“, пише ДАН.

Пет књига дневничке прозе Борислава Пекића, које су објавиле издавачке куће „Штампар Макарије“ (Београд), Народна библиотека „Радосав Љумовић“ и „Ободско слово“ (Подгорица), у холу Академије знања у Будви представиће проф. др Горан Радоњић.

Пекићеви дневници оличавају поетичке основе његове књижевности и пут до његовог дјела. И из дневника објављених за пишчевог живота и из дневника који су стигли из пишчеве оставштине јасно је видљиво да је то жанр који Пекић доживљава као припрему за писање, стваралачку лабораторију и прилику да у пуној концентрацији, пред самим собом, расправи и преиспита теме и идеје својих будућих књига. Утолико је дневник за Пекића мајеутичка форма у којој се пресабирају и суочавају извори и чињенице, разматрају поетичке идеје које ће бити уграђене у књигу у настајању и успостављају њени тематски стубови на којима ће почивати читав исприповиједани свијет.

Сервантесов и Шекспиров рођендан

Свјетски дан књиге и ауторских права обиљежава се 23. априла и представља једну од најпопуларнијих свјетских манифестација под окриљем УНЕСКО-а, у славу Шекспира, Сервантеса и многих других великих писаца који су се родили или умрли на овај датум. УНЕСЦО-ов циљ је подстицање читања и издаваштва као и заштита интелектуалног власништва путем заштите ауторских права. Одлука о обиљежавању Свјетскога дана књиге и ауторских права донесена је на Општој конференцији УНЕСЦО-а одржаној у Паризу 1995. године.

Читави томови Пекићеве дневничке заоставштине јесу, заправо, необичне историје о настанку појединих пишчевих књига. Узмимо, као примјер, обимне књиге Трагање за Златним руном (1997; 2007) или Рађање Атлантиде (1996) у којима писац подробно, из дана у дан, излаже настанак својих књига Златно руно и Атлантида од прикупљања грађе и укрштања извора, преко аутопоетичких трактата и расправа, све до темељних и детаљних нацрта својих књига. Књиге какве су ови Пекићеви аутопоетички дневници практично и не постоје у историји српске књижевности, барем не у том обиму и у тој врсти поетичке недвосмислености и тематске конструкције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: