Представљен репринт првих српских новина

Поводом великог јубилеја „200 година службених гласила“, у уторак су у „Службеном гласнику“ представљена репринт издања „Новина сербских“ из 1813, „Новина србских“ из 1834. и „Сретењског устава“, као и друго издање књиге „Димитрије Давидовић“ Радоша Љушића.

Двојица студената медицине, бруцоши, Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, на наговор Јернеја Копитара, вечитог подстрекача добрих српских тежњи и намера однели су 2. фебруара 1813. Врховној полицијској управи у Бечу захтев за издавање новина. Канцелар Метерних их је одбио из политичких разлога, али им је касније молбу услишио цар. Пошто су позвали Србе на отеченственољубну подршку овом науму, два Димитрија су начинила први број који је изашао из штампе 1/13. августа 1813. под називом „Новине сербске из царствујшћега града Виене“. Новине су печатане сваки дан, сем недељом и празником, а од 1817. до 1822. два пута недељно. Имале су неколико врста додатака и постале носилац књижевног живота Срба. Међу пренумерантима су били Вук, Његош, Мушицки, Сава Текелија, кнез Милош Обреновић, Сулејман-паша Скопљак. Број таквих благонаклоних читатеља, међутим, стално је опадао, од почетних 450 на 147, што је био разлог, да Давидовић напусти Беч и пресели се у Србију.

После почетних неспоразума са охолим кнезом Милошем, постао је његов секретар, лични лекар породице Обреновић, министар иностраних дела, дипломата. Био је писац „Сретењског устава“ из 1835. који је написао за само 20 дана, што је, како је рекао Љушић, представља рекорд у уставној повести света, а учествовао је и у припреми и усвајању хатишерифа, којим су ударени темељи српске независности.

Упркос великим обавезама и бурним збивањима, Давидовић није заборавио на своју младалачку љубав, па су се под његовим уредништвом 5/17. јануара 1854. појавиле „Новине србске“, које су биле пре свега службени лист Кнежевине Србије. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа („целом мочалу – табаку – средње величине“), а годишња претплата износила је два талира. Шта ће читаоци наћи у њима, оглашено је у „Објавленију“ штампаном у првом броју: „ 1) Вести политическе, како из Сербије, тако и свију части земље. 2) Указе Књажеске и Правитељствене. 3) Вести књижевне. 4) Трговачке вести. 5) И вообишће све предмете који би к ползи и употребленију, забави и увеселињу Рода Србскога служити могли“.

Иако убрзо под цензуром, која је поверена министру правде и просвете Лазару Тодоровићу, новине су оправдале основни циљ свог постојања – да буду „силно средство ка образовању народа“. После бурних дана с почетка 1835. изазваних Милетином буном, због једне уредничке несмотрености, кнез је сменио Давидовића, који је уређивање предао Димитрију Исаиловићу. Овај ће тај посао радити наредне две године, а потом Владислав Стојадиновић. Годину дана пре Давидовићеве смрти (1837) „Новине србске“ постале су службени лист Кнежевине, потом Краљевине Србије, а њихово оснивање узима се као почетак српског новинарства.

О првим српским новинама и Љушићевој књизи у уторак су говорили новинари Нино Брајовић и Јосип Бабел. Свечана академија поводом „200 година службених гласника“ одржаће се 18. септембра у Народном позоришту.

Остали дужни

• Због свега што је урадио, Димитрије Давидовић спада међу пет највећих српских личности прве половине 19. века – рекао је Љушић. – Остали смо му дужни, па је предложено да у години јубилеја неколико улица у градовима Србије понесе његово име, као и да му се подигне споменик у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: