Представљен роман „Врежа“ о српским и јерменским осветницима

Роман „Врежа“, за који је Бранко Станковић награђен „Златном совом“ Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске, а који на занимљив начин говори о страдалним судбинама Срба и Јевреја кроз моралну дилему освете, промовисан је у фочанском Центру за културу и информисање.

Бранко Станковић, Фочак са адресом у Бијељини, истиче да у роману на прво мјесто ставља дубокоморалну тематику освете.

– Да ли се свети Бог или човјек, шта значи освета за најгора дјела најгорим злочинцима, с једне стране, а с друге стране, приказује везе између српског и јерменског народа и открива неке до сада скривене приче за које вјерујем да велики број људи није знао – каже Станковић.

Он открива да су, у паралелним радњама, јунаци романа Благоје Јововић из Црне Горе који је у Аргентини 1957. године пуцао на Анту Павелића, који је од посљедица тог рањавања умро у Мадриду 1959. године и Согомон Техријан, који је у Берлину 1921. године убио највећег крвника јерменског народа Талат пашу.

– Талат паша је најодговорнији човјек за страшни геноцид над Јерменима од 1915. до 1920. када је страдало 1.400.000 становника. Занимљиво да је Согомон Техријан живио у Београду и да има везе и са Србијом – каже Станковић.

На питање, да ли се светити или не, Станковић каже да је најбоље одговорити ријечима владике Николаја Велимировића да праведник треба да сачека освету, да је освета Божија.

– Скривено срце романа је прича о чика Милану Смољановићу, који је на свој начин избјегао да се свети крвнику своје породице и њега је Бог наградио за тај избор божанског – навео је Станковић.

Он је додао да сама ријеч „врежа“ предствља једну врсту везе између Бога и човјека, а да на јерменском значи освета.

Професор Богословског факултета Дарко Ђого, који је говорио на промоцији, истиче да роман има историјску и идентитетску, али и велику књижевну вриједност, те да настоји да умрежи епохално страдање два народа чије је судбине обиљежило управо непрекидно страдање.

– Бранко Станковић је успио да то оживи, да евоцира у нама предачке болове, не на пропагандистички, ангажован начин, него умјетничким поступком који овај роман чини штивом који би, према мом мишљењу, требао да се нађе у изборима за озбиљне књижевне награде – оцјењује Ђого.

Према његовим ријечима, вјечна дилема да ли се светити за масовна страдања је неразрјешива.

– Препуштањем да будете непрекидна жртва, биолошки нестајете, а са друге стране осветом постајете идентични своме џелату, тако да не постоји савршено логично рјешење. На хришћанском плану, не треба заборавити да су Срби и Јермени хришћани, не можемо да будемо другачији од христоликог пута којим је пошао наш Господ, тако да оно што јесте рјешење за питање освете је васкрсење – рекао је Ђого.

Директор Центра за културу и информисање Владимир Пантовић навео је да је „Златна сова“ постала препознатљива књижевна награда која држи до нивоа.

– Бранко Станковић правично је заслужио награду. Наставићемо да промовишемо издања не само Завода за уџбенике, него свих добитника ових и сличних награда – рекао је Пантовић.

(РТРС)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: