Представљена књига афоризама “Женско писмо”
1 min read
промоција књиге афоризама
У организацији Народне библиотеке Будве у сриједу је представљена књига афоризама Женско писмо чија је приређивачица Деана Саиловић. На будванском представљању Женског писма су поред приређивача антологију представиле афоризмима неке од ауторки које су заступљене у књизи: Славка Кликовац, Милојка Јововић и Маја Мишнић, док је афоризме Сандре Павличић читао афористичар Драган Павличић као и своје, а афоризме аутора предговора Владислава Влаховића читала је Милојка Јововић. Одломак из рецензије Александра Чотрића прочитала је Славка Кликовац.
Књига садржи 1805 афоризама од 180 ауторки, а приређивачица је имала увид у десетине ауторских збирки афоризама, бројне зборнике, антологије, часописе, рецензије, предговоре, поговоре, интернет портале и друштвене мреже. Женско писмо, “темпоралну антологију”, како ју је назвао и окарактерисао један од рецензената професор Оливер Јанковић и како у њеном поднаслову стоји, отвара краљица Наталија Обреновић, прва која је у Србији објавила књигу афоризама, а за њом слиједе “принцезе духа” у периоду који обухвата 120 година, од краја 19.вијека до данас.
Приређивачица Женског писма истиче да је мислила у почетку да ће направити зборник који има 50-60 ауторки, но како су пристизали афоризми крајња цифра је 180 ауторки. У књизи се у четири хронолошка поглавља налазе ауторке које су “за време у којем су живеле писале на карактеристичан, препознатљив начин. У књизи има пуно књижевница којима афоризам није примарна књижевна форма него су се бавиле поезијом, прозом, али су писале и афоризме што је мање познато јавности.” У трећем поглављу су афористичарке које сада стварају афоризме, а у четвртом су представљене даме које афоризме пишу искључиво на друштвеним мрежама. Свака од ауторки је заступљена са одређеним, невеликим бројем афоризама, али довољно да заинтересује читаоца да даље трага у библиотекама и на сајтовима за одређеним афористичаркама. У чему се разликују афоризми некада и данас, Деана Саиловић каже да су првобитни афоризми “врло бенигни, лишени ироније, сарказма, сатире. Наравно, кроз редове и поенте се види и наслућују друштвено-политичка ситуација, одређена незадовољства и ти први афоризми више лице на народне поуке, на народне мудрости и лекове. Данашњи афоризми су изузено оштри, сатирични, сарказам је подигнут на много виши ниво, а изузетна духовитост се препознаје код афористичарки из последњег поглавља које стварају на друштвеним мрежама, а испод духовитости се крије не баш толико смешна поента.” Селекција афоризама захтијева пуно читања и пуно времена, све теме су јако експлоатисане, али се ипак може бити оригиналан у изразу, а свака од 180 ауторки каже Саиловић има посебан, различит стил, те да не постоје плагијати или сл. У поговорима је истакнута разлика између афоризама које стварају жене и оних које стварају мушкарци, дајући примат и јачину овим другима, међутим приређивачица сматра да ће се овом књигом пуно тога промијенити, читаоци ће видјети да афористичарке знају лијепо, луцидно, рационално и аналитички да размишљају и да се кратко изражавају. Сви крајеви бивше државе су како истиче Саиловић плодно тле за развој сатире.
Поднаслов књиге је темпорална антологија из разлога што обухвата период од 120 година а ауторке из прва два поглавља су “стекле тај статус да се нађу не у овој већ у било којој другој антологији, а ми које смо у трећем и четвртом поглављу још увек нисмо рекле “последњу реч” како то каже професор Оливер Јанковић; наше време тек долази. Да ли ћемо ми једног дана заиста завређивати да се нађемо у некој антологији показаће време…” Назив Женско писмо је одабрала из разлога што се тај термин у афористици користи погрдно, “неко ко је слаб ко недовољно добро пише и ја сам хтела да представим сву раскош женског писма зато књига има тај назив. “
У књизи се налазе и неки афоризми Весне Парун, а један од њих дефинише афоризам као афродизијак духа.
Деана Саиловић, рођена у Сарајеву, живи у Сремским Карловцима, је афористичарка, ауторка три књиге, “Принцеза на зрну разума”, “Електронска исповедаоница” и “Који сам ја мени идиот”, приређивач зборника Жена и афоризам темпоралне антологије Женско писмо. Члан удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Београдског афористичарског круга.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

