Представљена књига „Из прошлости Црне Горе и Херцеговине“ доц. др Будимира Алексића

У ЈУ Захумље у Никшићу, у оквиру трибине „Свободијада“, у уторак 8. фебруара (2022), одржана је промоција књиге „Из прошлости Црне Горе и Херцеговине“ аутора доц. др Будимира Алексића.

Уредница трибине, Милица Бакрач је навела, да је књига је објављена у издању Института за српску културу из Никшићa (2020). Подсјетила је да је Алексић, иначе посланик у Скупштини Црне Горе, аутор књига: „Црвено-Црна Гора – о унијаћењу и кроатизацији Црне Горе некад и сад“, Библија и српска етика, Страни писци за дјецу, у коауторству са Љубомиром Милутиновићем и Данијелом Дојчиновићем, Знамените личности и јунаци у Огледалу српском, у коауторству са Љубомиром Милутиновићем, Теме новије српске етике.

Алексић је објавио преко педесет оригиналних научних радова у домаћим и међународним часописима, више од сто стручних и популарностучних научних радова и прилога, учествовао на више међународних и домаћих научних скупова. Његове научне преокупације и интересовања везана су за област историје и теорије књижевности и културе.

У име издавача, Института за српску културу из Никшића, обратио се др Никола Маројевић, наводећи да је ова установа, једина научна установа српске провенијенције, недавно добила лиценцу за научно-истраживачки рад, као потврду не само утемељености и истраживачког ангажмана, већ и квалитетног и изнад свега по законима научног рада и организовања институције. За пет година, колико Институт постоји, објавили су преко 100 издања, а монографија др Будимира Алексића „Из прошлости Црне Горе и Херцеговине“, изишла је у склопу библиотеке Монографије, као 28. по реду.

У представљању књиге учествовао је публициста Гојко Кнежевић, који је оцијенио да промовисано дјело садржи својеврсна свједочанства истине о прошлости и с тога, сматра он, представља драгоцјено штиво за отрежњење од заблуде о њој – „тврда је брана кривотворењу историјских чињеница и доказаних научних тумачења појава и времена третираних у обрађеним темама“.

Аутор, доц. др Будимир Алексић је казао да је књига резултат његових истраживања у последњих 20 година. У њој сабрани текстови који су првобитно били саопштења на домаћим и међународним научним скуповима, који су, потом, објављени у зборницима радова. На сугестије неких историчара и пријатеља текстови су обједињени у промовисаној књизи.

„Ми смо последњих 50-ак година, за вријеме периода када је наша историографија била под надзором, која је била у служби одређених идеолошких пројеката и концепата имали и стицали потпуно погрешне представе о историјским процесима и токовима, али и о нашим географским просторима. Па онда, кад кажемо Црна Гора и Херцеговина, мислимо на просторе данашње, авнојевске Црне Горе или просторе данашње источне Херцеговине, која припада Републици Српској. Заборављамо гдје се све протезала и које је предјеле обухватала Стара Херцеговина. Дакле, данашња Херцеговина, строго географски узето, је подручје које се протеже од Шуице, мјеста изнад Ливна, па до актуелне црногорске границе и простор од планинских превоја Иван-седла изнад Коњица и на планини Радуши изнад Прозора, па до Неума. Раније, као што знамо, историјска Херцеговина протезала се све од Ливна па до Лима, града Ливна, опјеваног у нашим пјесмама па до Лима, што свједочи наша усмена традиција и величанствена народна поезија“.

„Током протеклих 70-ак година губили смо ту нашу историјску свијест и стицали једну идеолошку свијест и мислимо да је Црна Гора хиљаду година у овим границама, да се поклапа са границама Дукље или Зете, дакле, једно опште незнање, пропаганда у функцији идеолошког пројекта, која се намеће и протежира највише, нажалост, у образовном систему, али и у медијима, у оквирима научног, умјетничког стваралаштва, пропаганди итд“, оцијенио је Алексић, преноси Светигора.

Проф. др Мирослав Додеровић је указао да је Будимир Алексић дуго у политици, али је исто тако дуго и у науци. Његово научно стваралаштво, мишљења је Додеровић, обухвата на десетине научних радова, па Алексићеви интелектуални домети и остварења заслужују највеће похвале научне јавности.

„Када се сагледа његов научни допринос видјећемо да поред књижевности, гдје је постигао завидне резултате, он се, у последњој деценији, све више афирмише као историчар“, нагласио је Додеровић.

Вече је водила Милица Бакрач, уредница трибине „Свободијада“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: