Представљена књига “Српство и православље“ Александра Раковића

У Институту за европске студије у Београду јуче је представљена књига „Српство и православље“ историчара Александра Раковића, а на промоцији се могло чути да је аутор показао колико је важно да Срби изграде нову самосвијест и због чега је значајно српско уједињење у будућности.

Говорећи о Раковићевом дјелу, чији је издавач Институт за европске студије, академик Љубодраг Димић је указао да је ријеч о књизи која обухвата 57 ауторових есеја и надовезује се на његову претходну књигу „Историја, вера, политика“, чинећи цјелину од 134 есеја настала у периоду од једне деценије.

Димић је оцијенио да је Раковић овом књигом и свиме што је досад написао показао да је бритки полемичар и ангажовани интелектуалац који обрађује „забрањене“ теме, афирмишући идеју српског уједињења у блиској будућности.

Он је истакао да Раковић пише о формату српског уједињења и о конвертитетству и психолошким проблемима оних који су некада били Срби, али су се тога одрекли.

Димић сматра да је изузетно важно и то што Раковић говори и о покушају замјене српског националног идентитета новим идентитетима нација које су настале насиљем према српској држави и српском народу.

„Раковић је скренуо пажњу и на прогон Срба из Републике Српске Крајине, уништавање храмова и имовине Српске православне цркве и о демографској катастрофи Срба на Балкану у 20. веку“, указао је Димић.

Он је нагласио да је аутор књиге „Српство и православље“ показао колико је важно да Срби изграде нову самосвијест и због чега је значајно српско уједињење у будућности.

О изузетном значају тог питања говорио је бивши министар вјера у Влади Србије Богољуб Шијаковић, указујући да Раковић у свом фокусу као важну тему има Републику Српску.

„То је од огромне важности, јер је Република Српска гарант да више никада неће бити геноцида над српским народом, као што је Израел иста врста гаранције за Јевреје“, нагласио је Шијаковић.

Подсјетивши да је на Козари током Другог свјетског рата све српско било затрто, Шијаковић је истакао да је управо због тога важно поставити питање зашто је Република Српска проглашена као геноцидна творевина, на чему нарочито инститирају Нијемци.

„То је учињено да би се первертирала чињеница да је српска популација у БиХ била објект геноцида. Зато је требало прогласити геноцидном, јер је перверзија данас омиљени алат структура моћи“, објаснио је Шијаковић.

Он сматра да је највећа вриједност Раковићевог дјела то што је легитимизовао тему српског уједињења, која је у 20. вијеку била проглашена за нешто криминогено и сумњиво.

„Ријеч српство је у 19. вијеку била кључни појам и односила се на Србе у свим крајевима. То је био идеал, али у 20. вијеку није било популарно ни у вријеме Краљевине. У доба комунизма српство је било ухапшено, тако да је Раковић рехабилитовао као појам“, оцијенио је Шијаковић.

Свештеник Велибор Џомић рекао је да га је Раковић својом новом књигом подсјетио на завјештање блаженопочившег митрополита Михајла Јовановића, које гласи: „Љубите српство, љубите православље“.

Историчар Слободан Селинић је указао да је Раковић у својој књизи, али и цјелокупним досадашњим ангажманом, указао на матрице и флоскуле којима је Србима наметана кривица за ратове, као и на могућа „уска грла“ која би могла да изазову нове сукобе на Балкану, а то су Брчко и Горажде у БиХ и Бујановац и Прешево у Србији.

Захваљујући говорницима на лијепим ријечима и директору Института за европске студије Миши Ђурковићу на дугогодишњој сарадњи и организацији данашње промоције, Раковић је рекао да се трудио да афирмише идеју српског уједињења.

Он је објаснио да је презадовољан садашњим односом народа на терену према тој идеји и њеном расту од 2006. године, када је заједничка држава Србије и Црне Горе разбијена и када је о могућностима поновног уједињења говорио круг од пет до десет људи.

„После су се прикључили и други, а литијски покрет у Црној Гори постао је свесрпски покрет свих који сањају да српство буде ослобођено и уједињено“, нагласио је Раковић.

Извор: СРНА

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: