Представљена могућа рјешења ревитализације и очувања од ерозије плаже на Ади Бојани

На пресс конференцији која је одржана данас у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма представљена је Студија очувања и ревитализације плаже на Ади Бојани са предлозима рјешења. Пресс конференцији су присуствовали проф. др Ратко Митровић, министар екологије, проф. др Данило Мрдак, државни секретар за екологију, Драгољуб Марковић, помоћник директора ЈП Морско добро, а Студију је представио проф. др Сава Петковић, који је и њен аутор.

О ерозији на Ади Бојани се говори дужи низ година, али до сада нису спроведена адекватна истраживања на основу којих би се предложиле одговарајуће мјере за санацију. Према процјени националних институција и проф. Петковића, у другој половини 2020. године су први пут одрађена адекватна мјерења за потребе израде Студије.

У Студији очувања и ревитализације, коју је данас представио међународно препознати стручњак који већ дуже година прати питања ерозије на Ади Бојани, проф. др Сава Петковић, се на основу постојећих и прикупљених података констатује почетно стање, промјене које су се догодиле у досадашњем периоду и актуелни процеси, утврђују мјеста ерозије и таложења пијеска са процјеном количина, препознају правци транспорта под утицајем таласа/вјетрова из различитих праваца, предлаже израда синтезног приказа кретања наноса пијеска на плажи Аде Бојане, на основу којег Студија даје предлоге и препоруке за предузимање даљих дугорочних мјера на очувању, али и ревитализацији плаже на Ади Бојани.

Ревитализација плаже на Ади Бојани, односно враћање некадашње ширине плаже, се може постићи само насипањем великих количина пијеска на обалу. Те количине пијеска је могуће добити багеровањем морског дна, коришћењем посебних бродова који извлаче пијесак са  одговарајуће локације и посебним „топовима“ избацају пијесак на обалу. Да би се насути пијесак задржао на плажи, потребно је изградити заштитне објекте (напере).

У Студији су предложена три варијантна предлога рјешења ревитализације плаже на Ади Бојани:

• Варијанта 1: Изградња напера на западном крају плаже и насипање око 250 000 м3 пијеска на еродирану обалу
• Варијанта 2: Изградња два напера, на западном и источном крају плаже и насипање око 220 000 м3 пијеска на еродирану обалу.
• Варијанта 3: Изградња два напера, на западном и источном крају плаже, изградња подводног прага и насипање око 220 000 м3 пијеска на еродирану обалу.

Проф. Петковић са својим тимом је у Студији будућем пројектанту предложио Варијанту 2 као рјешење ревитализације плаже на Ади Бојани. Овим рјешењем би се обезбиједила дужина плаже око 630 м, а просјечна ширина око 75 м. Укупна количина камена за изградњу два напера, дужине 340 и 270 м износи око 34 000 м3. Груба процјена цијене радова за предложену варијанту рјешења износи око 3 500 000 еура.

На основу представљене Студије, потребно је урадити рецензију рјешења, након чега слиједе обимни истражни радови и припрема пројектне документације за спровођење оптималног рјешења којем претходи тендерска процедура.

Министар екологије, проф. Митровић указао је да Студија представља добру основу за вршење истражних радова и анализа за добијање оптималног рјешења које би, прије свега, могло да се направи урбанистички „елегантније“ и које не би нарушило естетску димензију овог веома значајног дијела обале.

Проф. Петковић је, приликом размјене мишљења са министром Митровићем, потврдио да је један од кључних узрока тренутне ситуације на Ади Бојани изградња три хидроелектране на ријеци Дрим које су спријечиле смањење количина наноса који су природно прихрањивали Аду Бојану и балансирали одношење плаже под утицајем морских таласа. „У протеклих пола вијека површина плаже на Ади Бојани је смањена за око 42 хектара!”, изјавио је проф. Петковић.

Одговарајући на питања новинара, проф. Петковић је указао да у овом тренутку није могуће процијенити дужину трајања радова у оквиру предложеног рјешења (варијанта 2). Такође, предочио је да је у међувремену припремљен пројекат хитних интервентних мјера које треба привремено да зауставе ерозију плажа на Ади Бојани, макар за предстојећу љетњу сезону.

„Ако из било којег разлога (економска криза, пандемија Цовид 19) није могуће реализовати трајно рјешење ревитализације западног дијела плаже на Ади Бојани, неопходно је барем изградити класичан напер од камена, на западном крају плаже. Конструкција напера ће спрјечавати даље одношење пијеска са Аде Бојане у правцу Велике плаже. Како се на обали налази депонија од око 80 000 м3 избагерованог пијеска, могуће је од овог пијеска формирати неку плажу мањих димензија“, изјавио је професор Петковић.

Државни секретар за екологију, проф. Данило Мрдак, саопштио је да је сада приоритет успјешна реализација пројекта хитних мјера, како би се ерозија зауставила што је више могуће и дјелимично ревитализовала плажа у припреми за љетњу туристичку сезону. „Министарство ће учинити све да у складу са законом убрза административне процедуре и испрати спровођење пројекта хитних  мјера, али и припремне активности за реализацију дугорочних рјешења за санацију ерозије плаже на Ади Бојани“, рекао је проф. Мрдак.

Драгољуб Марковић из ЈП Морско добро информисао је јавност о динамици спровођења пројекта хитних мјера, односно да је спроведена тендерска процедура и одабран извођач радова, и да се током наредне седмице очекује потписивање уговора и отпочињање радова. Указао је и на потребу успостављања мониторинга процеса на овом подручју, како би се могло упоредити стање, односно, ефикасност хитних мјера.

Прочитајте ЈОШ:

Српски национални савјет: Повући одлуку о протјеривању амбасадора Божовића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: