Представљена монографија „Гусларска традиција Црне Горе“ у Саборном храму у Подгорици

У Његошевој сали Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, са почетком у 12 часова, одржана је пресконференција за медије. Представљање монографије „Гусларска традиција Црне Горе“, значајног дјела који даје увид у богату историју али и савремену улогу гусала у Црној Гори и шире. Ова монографија резултат је пројекта подржаног од стране Министарства културе и медија Црне Горе кроз јавни конкурс „Култура спаја – од аматера до професионалаца“.

На промоцији су говорили аутори и сарадници монографије: Радомир Уљаревић, Милан Стојовић, Михаило Павићевић и Радосав Рајо Војиновић, пружајући дубљи увид у стварање овог пројекта и његову културну и духовну вриједност.

Монографија – мост између традиције и модерности

Садржај монографије обухвата текстове како савремених аутора, тако и истакнутих имена прошлости. Отвара је рад Будимира Алексића, док су значајни допринос дали и Радосав Рајо Војиновић и Милан Стојовић. Приређени су и радови покојног Мија Ћупића, попут „Гусле – херојско наслеђе традиције“, који се бави музичким аспектом гусала, као и фрагмент Вука Караџића под називом „Глас гусала“.

Један од кључних савремених доприноса долази од Иване Жигон, која је кроз два есеја освијетлила актуелну улогу гусала у модерном друштву, док Бојана Пековић у тексту „Савремена гусларска сцена – лични умјетнички осврт између традиције и иновације“ наглашава потенцијал гусала у савременим музичким правцима, укључујући оперу.

Радомир Уљаревић, главни уредник монографије, истакао је:
„Наш циљ је био да ова књига помјери перспективу – од традиционалне усмјерености на цитатност према модерности и актуелности гусала у савременом свијету. Посебно је значајно указати на неслућене могућности гусала, које се све више користе у савременој умјетности, па чак и у оперским дјелима.“

Гусле као стуб традиције и идентитета

Милан Стојовић, публициста и један од аутора, осврнуо се на значај гусала кроз вјекове:
„Гусле су за мене одувијек биле и биће златни сунчани прах што пада по оружју наших предака. То је стихована историја захваљујући којој наш идентитет живи. Није случајно Његош рекао: ‘Где се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи.’“

Он је нагласио да су гусле јединствене у свијету, с обзиром на то да немају одговарајући превод на енглеском језику. Подсећајући на историјске изворе, истакао је:
„Гусле се први пут помињу у 12. веку, у ‘Љетопису попа Дукљанина’. Њихова улога кроз историју била је да сачувају приче о нашим херојима и борцима, што чине и данас.“

Савремени допринос дизајну гусала

Дизајнер монографије, Михаило Павићевић, говорио је о свом искуству рада на овом пројекту:
„Овај пројекат за мене је представљао велики изазов и част. Настојао сам да бојама, контрастима и визуелним елементима дам допринос који ће ову књигу учинити посебним мостом између традиције и савремености. Надам се да ће остати као примјер за будуће генерације како се чува традиција.“

Гусле као морални завет народа

Радосав Рајо Војиновић, истакнути гуслар и сарадник при изради монографије, истакао је важност подршке државе:
„Важно је што је Министарство културе и медија подржало овај пројекат, јер су гусле деценијама биле потискиване на маргине. Оне нису само инструмент – оне су наше памћење, наше биће и наш завјет. Као што је кнез Лазар рекао: ‘Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довека.’ Гусле су свједочанство тог завјета.“

Војиновић је нагласио да је очување гусала од суштинске важности за очување народног идентитета:
„Поставити питање чије су гусле значи поставити питање чије су српске гусле. Гусле нису само дио прошлости – оне су наше наслијеђе и наш глас у садашњости.“

Гусле на европској сцени

На промоцији било је ријечи и о међународном значај гусала. Радомир Уљаревић подсјетио је на чињеницу да су гусле биле инспирација европским композиторима:
„Француска композиторка Огиста Олмес инспирисана гуслама написала је лирско драмско дело које је изведено у Паризу 1895. године. Сада, после 129 година, опера Дортмунд у сарадњи са опером из Венеције обновила је ово дјело, а гусле су нашле своје мјесто у овом јединственом пројекту. Бојана Пековић је својом изведбом показала како гусле могу успјешно ући у савремени музички контекст.“

Најављена су три нова представљања монографије у Никшићу, Мојковцу и Пљевљима, док аутори већ разматрају нове пројекте посвећене гусларској традицији.

Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: