ИН4С

ИН4С портал

Представљена виртуелна изложба о Пупину и Тесли

1 min read

pupin

У сусрет годишњици рођења великог научника Михајла Пупина (9. октобар 1854 -12. март 1935) данас је у његовом родном месту Идвору представљена виртуелна изложба, која први пут приказује шта повезује Пупина и Николу Теслу.

Потпредседница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“ Александра Нинковић-Ташић подестила је на гласине о конкурентском односу двојице научника и истакла да нова изложба виртуелног музеја, чији је она аутор, обухвата новинске чланке америчке штампе који показују сличности између Пупина и Тесле.
„Током много година америчка штампа је пратила активности Тесле и Пупина, а међу више од 1.500 чланака има много оних у којима се обојица помињу „, рекла је Ташићева.

Она је поменула само неке од најатрактивнијих наслова: „Тесла и Пупин ће заједно успети да направе проналазак који ће зауставити рат“ и „Тесла и Пупин кују планове за мир у свету“.

Ташићева је открила да двојицу научника повезује и њихов однос према мајкама које су им биле велики узор и подршка као и однос према традицији и уметности.
„Овде су представљени цитати Тесле и Пупина, готово непознати нашем народу у којима ови велики научници говоре о значају традиције. Ови цитати такође указују на њихове сличности“, рекла је Ташић, нагласивши да управо те речи двојице научника могу послужити као инспирација и снага српском народу.

Пупинов однос према уметности Ташић је илустровала податком да је велики српски проналазач, следећи препоруке Уроша Предића, куповао значајна уметничка дела и носио их у Амерку где их је чувао док се не створе услови у српским музејима а затим их је враћао плаћајући царину и опрему тих дела.

Виртуелна изложба која се може видети ан сајту www.михајлопупин.рс је прва у низу активности у сусрет 2014. години, која ће на националном нивоу бити обележена као Година Михајла Пупина.

Данас је Идвор први пут угостио велики број новинара који су путем Пупиновог наслеђа кренули од његове родне куће где их је дочекао глумац Небојша Дугалић у улози признатог научника и пожелео добродошлицу.

Тура је настављена обиласком Цркве Благовести Пресвете Богородице где је мали Михајло крштен и у коју је редовно долазио када је био у Србији. Новинари су обишли и Задужбину Михајла Пупина – његов последњи велики посао, која је отворена годину дана по његовој смрти.

Видели су и Музеј Михајла Пупина смештен у школи изграђеној 1843. године, која је у прилично лошем стању, а поставка о животу и делу Пупина није мењана 1979. године.

Љубазни Идворчани госте су дочекали ракијом од крушке која расте у дворишту Пупинове родне куће и чувеним идворским гулашем.
„Све ово што сте данас видели није у стању да представљају богато Пупиново наслеђе, већ може да представља пут којим је кренуо у свет“, рекла је Тањугу Ташићева, изразивши наду да ће време које долази омогућити више свести, савести и сећања за једно од најбогатијих најслеђа које Србија има.

„Следеће године улазимо у 160. година од Пупиновог рођења, а и обележавање 100-те годишњице Првог светског рата што се не може одвојити од наслеђа Михајла Пупина јер је његово учешће било огромно и тога данас нисмо свесни“, оценила је она.

Ташићева је истакла да мора да се подигне свест о томе и да не смеју да се оставе пукотине на Пупиновом музеју, избледели стари панои са недовољно информација, јер они не говоре ништа о Михајлу Пупинуа, а нажалост говоре о нашем друштву и небризи коју показујемо већ деценијама.
„Надам се да ће читава следећа година на националном плану бити у знаку Михајла Пупина и његових великих доприноса“, нагласила је она.
„Према речима Била Гејтса, информатички систем се сада не може замислити без дела Пупина“, рекла је Ташић, додајући да „није лепо да они то знају боље него ми којима је Пупин оставио све што је стекао током живота“.

Виртуелни музеј, који су покренули Образовно-истраживачко друштво „Михајло Пупин“ и Телеком Србија уз подршку Српске академије наука и уметности (САНУ) у функцији је од 29. маја.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy