Јасеновац – балкански Аушвиц: Жртвама дугујемо право на незаборав

Пружањем руке пријатељства представника удружења логораша Аушвица и Јасеновца, Моше Хаелиона и Миленка Челића започели су на сајму вишесатни разговори о немјерљивом страдању Срба, Јевреја и Рома у фабрици смрти коју је основала Независна Држава Хрватска.

У оквиру овог значајног скупа, представљено је капитално дјело “Јасеновац, балкански Аушвиц”, монографија илустрована потресним документима и сведочењима преживјелих логораша на три језика – хебрејском, српском и енглеском, пишу „Новости“.

Ово, по свему вриједно дјело на 700 страна, приредио је проф. др Гидеон Грајф, водећи историчар Института за истраживање и документацију Холокауста “Шем Олам” из Израела, у свијету најпознатији истраживач логора Аушвиц, Јасеновац, Мајданек.

Професор Грајф је и овог пута поновио оно што је већ изјавио на отварању изложбе “Јасеновац, право на незаборав” у Њујорку, да је јасеновачки логор био стравичнији и од Аушвица, да број жртава прелази 750.000 и да су усташе примјениле 57 начина мучења према српским логорашима, што је детаљно описао у монографији.

Он је, пред препуном салом “Иво Андрић”, упоредио страдање Јевреја и Срба.

И једни и други убијани су у нацистичким и усташким фабрикама смрти. Јасеновац није био радни логор, већ логор смрти – казао је Грајф, који је више од четири деценије истраживао феномен смртоносних фабрика у Другом свјетском рату.

Представници удружења страдалих одржали су и заједничку конференцију за новинаре са које су поручили: “Стоп ревизионизму, ми смо преживјели, ми се сјећамо.”

„Новости“ даље преносе ријечи Грајфа. „Сада смо суочени са снажним настојањима да се број њихових жртава смањи и релативизује њихово ужасно страдање, које је годинама игнорисано и скривано од свијета, посебно Јасеновац, најмрачније мјесто Другог свјетског рата. Зато је веома важно да се овај дио историје поново освијетли. Жртвама дугујемо право и правду на незаборав.

У публици и међу говорницима су били преживели и потомци јасеновачких логораша, представници дипломатског кора, српски и јеврејски историчари и представници српског Министарства иностраних послова, под чијим је покровитељством и одржан овај важан скуп.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: