Предвиђања Титових стручњака (1969) како ће се живети после 2000-те

“Југославија године две хиљадите” била је тема која је за југословенске медије пре 40 година представљала прави скок у будућност. Истраживали су, анализирали и на крају предвидели да ће човек 2000. године моћи да мења органе, боју коже и да сања у колору, као и да ће кукурурз бити главна стратешка сировина Југославије, а да ће Универзитети преживљавати кризу јер су одвојени од активног учешћа у привредним и друштвеним збивањима.

Тему будућности те 1969. године покренуо је уредник “Борбе” Стане Станич, сторијом “Југославија године две хиљадите” у популарној ТВ емисији “Видици”, чије делове преносе и ТВ “Новости”, преноси блог “Yугопапир”.

– Да би људи лакше проживели 150 година, колико ће трајати људски век око две хиљадите, они ће примењивати хемијску и биолошку контролу карактера и интелектуалних процеса. Сем тога, предвиђају футуролози, биће могуће у последње три деценије овог века, вештачко стварање интелигенције, вештачко рашћење нових органа и удова или заустављање њихових виталних функција за неколико година или чак векова – извештавале су ТВ “Новости”у априлу 1969. године.

Даље наводе да ће 2000. године у масовној употреби бити нова, сигурнија средства за контролу умора, технику релаксације, за подстицање виталности, стимуланси за духовни рад и јачање индивидуалности, снагу перцепције, повећање маштовитости и других психичких способности.

Југословени ће само бирати пол своје деце

– У две хиљадитој години људи ће се рађати помоћу јевтинијих, практичнијих и сигурнијих нових медицинских техника. До краја овог века моћи ћемо да бирамо и пол своје деце, да утичемо, захваљујући разним видовима генетичке контроле, на основну конституцију појединаца и да, ако то желимо, променимо и пол одрасле особе – преносе ТВ “Новости”.

Поред пуно прогноза које су се показале као тачне, неке оптимистичне нажалост нису.

– Према прорачуну економисте Милоша Синђића ми бисмо у две хиљадитој години остварили по 2.520 долара по становнику, тј. били бисмо у групи високо индустријализованих земаља. Тада бисмо, наиме, достигли ниво стандарда који је имала Шведска 1965. године, а која данас спада у једну од најбогатијих земаља на свету. Југославија ће кроз тридесет година, имати и десет милиона становника више него данас – око 30 милиона – наводио је Стане Станич.

Будућност је у – кукурузу!

Између осталог је наводио и да би повећање производње кукуруза за 5 милиона тона изравнало наш платни биланс 2000. године, а оцена стручњака је да ми управо припадамо кукурузном појасу Европе и да можемо да повећамо производњу ове корисне житарице и за свих 30 милиона тона! Нажалост, тада нису могли да предвиде нешто што ће касније постати познато као афера “афлатоксин”…

– На тако богатој бази могле би да остваре сарадњу и да се развијају и индустрија и научне институције. То би довело и до стварног преображаја села. Кукуруз би могао да постане југословенска стратешка сировина број један – тврдио је Станич.

А кад је реч о обојеним металима, треба рећи да наша земља чини јаку ставку у светским размерама. У том подручју још нисмо толико заостали и утолико нам је већа шанса него у другим гранама. Ту се крије једна од могућности која би нас јаче гурнула у богатију будућност, говорио је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: