Преко брда врба мрда на врх врбе лежи зец

Пише: др Владан С. Бојић

Посланик Скупштине Црне Горе Драгиња Вуксановић Станковић је обелоданила да је јуче поднела кривичну пријаву против председника Скупштине Црне Горе Данијеле Ђуровић, иначе посланика Скупштине Црне Горе зато што је уврстила у дневни ред (већином гласова посланика) Скупштине Црне Горе – иницијативу да се разреше министри Кривокапић и Коњевић у тзв. техничком мандату Владе Дритана Абазовића јер је тој Влади изгласано неповјерење.

То је учинила сада у својству посланика (СДП) скупштинске мањине очигледно узнемирена јер је већина посланика Скупштине Црне Горе предложила а гђа Ђуровић прихватила предлог и усвојила Закон о изменама закона о избору председника Црне Горе који скупштинској мањини не одговара и није им се никако – свидео.

Кривична пријава је поднета супротно постојању двоструког имунитета посланика (међу које неспорно спада и председник Скупштине) иако члан 86 ст. 1 Устава Црне Горе вербатим гласи: “Посланик ужива имунитет. Посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност или притворен за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције.”

Незнање права не користи него је шкодљиво. То сваки озбиљан правник зна. Али посланик/ци који су поднели кривичну пријаву, знали су да су и она (они) кривично неодговорни. Извесно је да се хоће створити притисак и драма код јавности , а унапред се зна да је посреди правно највулгарнија – фарса.

Дакле, посланик (ци) подносиоци кривичне пријаве су знали и могли знати шта у Уставу пише, нарочито шта пише у нормама које се њих- посланика тичу. И за њих као и за оне (ону) које су пријавили, што се благо речено треба назвати глупошћу и правно презрети – да не постоји правни лаици на које је адресирана ова – фарса.

Постојање двоструког посланичког имунитета сви посланици “дугују” чињеници да они заправо изражавају “сувереност грађана” сваке скупштине, у свакој правно уређеној држави, сваке па и оне минимално цивилизоване политичке заједнице.

Постоје и то да наведемо два “слоја” посланичког имунитета:

1) имунитет неодговорности који је апсолутан са трајањем до краја живота и
2) имунитет неповредивости који значи да крај посланичког мандата јесте “прелазак” посланика на – редован режим кривичне одговорности – за разлику од имунитета неодговорности који је – апсолутан.

По својим дејствима имунитет неодговорности значи да “кривични поступак не важи за посланике”, јер се тиче његових говора, уверења, предлагања, гласања, свих послсничких диспозиција у било којој функцији да их послсник врши као и изражавања посланичких мишљења чиме се просто речено – не може ама баш никако учинити кривично дело.

Овога су посланик (ци) скупштинске мањине као подносиоци кривичне пријаве били свесни: као и своје сопствене кривичне неодговорности и кривичне неодговорности посланика (овде председника) које или коју су пријавили – и тако непристојно – неспорно свесно обманули црногорску јавност. Пошто су имали пуну свест да су колеге посланици и наравно гђа Данијела Ђуровић (које одн. коју су кривично пријавили једнако као и они потпуно заштићени двоструким имунитетом. Зато су лагодно поднели па онда и јавно (јадно) представили кривичну пријаву да “засене” лаичку јавност: обмањивачки и тетрално. Очајнички а лакрдијашки.

Знају и знали су да они или она (свеједно) не могу кривично одговарати, упркос томе што су тим чином остварени сви потребни елементи кривичног дела лажног пријављивања. Да није тужно, било би смешно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: