Прелазна, или трагикомична влада

Маске полако падају и постаје све више очигледна права позадина изгласавања повјерења влади Мила Ђукановића. Код већине разочараних и бијесних грађана јавила се иницијална перцепција, да је четврт вијека дуга Ђукановићева тиранија продужена куповином стечајне масе некада огледне политичке структуре Позитивна Црна Гора. Али као у “Причи о два анђела“, ствари често нијесу такве каквим нам се у први мах чине.

 Ако погледамо читав слијед догађаја почев од подношења иницијативе, преко тродневне расправе, гласања у парламенту и накнадног држања представника дијела формалне опозиције, тешко се могу отети утиску да се мало шта од набројаног догодило ван режије и контроле амбасаде САД у Подгорици.  Дакле политичкој и финансијкој корупцији , уколико је Ђукановић уопште имао потребу за тим, припала је приликом парламентарног гласања о повјерењу влади, споредна улога.

Подршка влади Мила Ђукановића од стране Позитивне Црне Горе, представља само финале стечаја над максимално компромитованим политичким брендом, који је режиму поклонио гласовима грађана изгубљене Никшић и Подгорицу. Жртвовање пропалог политичког бренда Позитивне Црне Горе, поред обезбјеђивања позиције Милу Ђукановићу као главном гаранту насилног увлачења Црне Горе у НАТО, отвара је пар мјесеци пред изборе простор Ранку Кривокапићу за инфилтрацију у опозиционе редове. Тамо jе већ са сличном мисијом коју је Позитивна имала у Никшићу и Подгорици, позициониран рециклирани остатак Позитивне , препакован у омот УРА-е, додатно “освјежен“ тајкуном  Жарком Ракчевићем. 

У билдовању лажног опозиционог рејтинга дводеценијског Ђукановићевог трабанта и саучесника у бројним непочимствима, те његовог бившег шефа Жарка Ракчевића, учешће је нажалост узео Миодраг Лекић и његова политичка групација. Заиста је индикативно да господин Лекић своје политичке кораке одлучио да коориднира са саучесником Кривокапићем, тајкуном Ракчевићем, звијездама Сорошевог и Рокфелеровог гранта, а не људима са којима је прошао три изборна циклуса и у сваком од њих био брутално покраден.

Штавише, Миодраг Лекић се умјесто разговора о општем обједињавању и координисању свих опозиционих снага, одлучио за два састанка са Милом Ђукановићем, на којима је изнио “озбиљну“ платформу. У паузи између два састанка државни буџет Црне Горе је блокиран, док Ацу Ђукановићу није 8,6 милиона евра, тј. остатак од близу 12 милона колико је дотични инкасирао из афере Лименка, односно приближно 35.000 просјечних зарада у држави.

У читавој преговарачкој фарси, индикативна је сличност платформи и иницијатива, парцијално предлаганих од стране Позитивне, Кривокапића, Лекића, рокфелеровско-сорошевских грантоваца, па и самог Ђукановића. Примјетан један те исти рукопис упућује на америчку амбасаду у Подгорици, јединог заједничког именитеља побројаних појединаца и политичких структура.

Резултат црногорске политичке трагикомедије режиране и контролисане у америчкој амбасади, представљаће козметичка реконструкција владе, над којом ће Мило Ђукановић задржати апсолутну конторолу и већину приликом усвајања одлука. Политичким партијама које имају 43 мандата Ђуакновић ће „великодушно“ уступити 4 министарска мјеста, док ће политичка групација Ивана Брајовића са 2 мјеста у парламенту задржати 2 министарска ресора. По кључу осмишљеном у амбасади САД, два од четири ресора предвиђена за опозицију биће додијељена сорошевско-рокфелеровим звијездама гранта.

Поред слабо утицајних режимских медијских ресура, за поправљање имиџа будуће владе побринуће се и концерн Вијести. Гротескну режију амбасаде САД, Вијести ће сугестивном тону описивати као велики Ђукановићев уступак, покушавајући тако да грађанима будућу владе представе прихватљивом. Дакле поштовани читаоци спремите се за до сад невиђену пропаганду и атак на здрав разум. Своју улогу у превари јавности Црне Горе, одиграће изгледа сви са везе америчке амбасаде, почев од тиранина Ђукановића, преко наводно независних медија и јавно ангажованих поједница, па до формалних опозиционара и сорошевско-рокфелерових грантоваца.

(Дневни лист Дан прихватио је крајем претходне седмице прихватио је овај текст и предложио да се објави у њиховом недјељном издању. У другој половини суботе послали су ми извињење да због одређених техничких непрецизности, приликом потврде и прихватања, текст неће моћи да објаве у догледно вријеме, упућујући ме на друге информационе ресурсе, да како су навели не бих “изгубио на времену и актуелности“. Желим да вјерујем да је се у конкретном случају заиста ради о техничком пропусту и добронамјерном савјету.)

За коначни циљ представе изрежиране у амбасади САД таргетирано је успостављање стабилне парламентарне већине након наредних избора, спремне да заобиђе народни референдум и гласовима у скупштини донесе одлуку о уласку Црне Горе у НАТО. Дакле САД, наводно водећа свјетска демократија, Црној Гори нуди неоколонијални статус, а Милу Ђукановићу гаранције продужетка његове, четврт вијека дуге тираније.

Насупрот подлој позицији САД налази се Русија, која лицемјерни запад позива да Црној Гори заједно понуде гаранције војне и политичке неутралности, потпуну економску отвореност ка истоку и западу, као и уздржавање од размјештања војних ефектива на нашој територији. Од земље која ове просторе није препустила на немилост ни Турској, ни Аустроугарској, ни нацистичкој Њемачкој, оваква позиција била је и очекивана. Охрабрује зато што се данашња Русија према Црној Гори, као и уопште  међународним односима, приступа са позиција Русије Петра Великог, Александра III и Николаја II, Русије уписане у аманет Св. Петра Цетињског. Међутим, Русија нам не може донијети слободу, за њу се морати да изборити сами.

Зато у памет се добро Црногорци, једини пут ка слободи представља општи отпор криминализованом режиму Мила Ђукановића, уз тотални бојкот америчких тастера и плаћеника. Ако овдје још има потомака Граховца, Фундине, Вучијег дола, Мојковца и 13. Јула, слобода мора ускоро доћи.

Не у рат, Не у НАТО, не тиранији и колонијанлним слугама, живјела слободна Црна Гора!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: