Прелом мозга

Разговарао сам два сата са једним секташем и општи утисак о њему било је сажаљење. Упознао сам га тако што је један мој друг, још док смо били студенти, радио у једној фирми у Београду, а онда је газда одлучио да реновира пословне просторије и ангажовао је предузимача, иначе неког бившег полицајца поријеклом из Црне Горе, који се у међувремену спетљао са газдином женом која је била доста млађа од супруга.

Његов циљ је био да на фору преузме фирму, која се иначе водила на супругу, тако што ће своју нову љубавницу учланити у секту, али највећа сметња му је био мој друг, са којим је ушао у сукоб, па смо ја и пар другара дошли, да се нађемо другу при руци и покушамо да заплашимо секташе.

Кад смо дошли у локал затекли смо само једног средњовјечног, мршавог, високог човјека који је радио неке молерске радове и наступили крајње дрско и грубо, сјели са њим и почели да га испитујемо. Разговор је на почетку био крајње непријатан, у циљу да га застрашимо, да би он својим шефовима пренио да наш друг није сам и да има опасне другове,  али је наш агресиван наступ временом јењавао, што смо га више упознавали,  тако да смо до краја водили једну јако умјерену конверзацију.

Човјек нам је испричао невјероватну причу. Наиме он је из једне угледне и богате породице, имао је свој стан, ауто, завршио факултет, ако се добро сјећам неки графички дизајн, пројектовање или нешто слично, радио у некој озбиљној фирми, имао дјевојку, углавном водио један јако лијеп живот и био успјешан у свом послу, а онда му је преминуо отац и тих дана гаје оставила дјевојка.

Тих дана један  друг коначно наговорио да иде са њим на пар састанака Харекришне и то се њему свидјело и наставио је да се интезивно дружи и састаје са другим припадницима Харекришне, да би касније почео и да исповиједа њихова вјерска учења. Причао је да је упознао дивне људе да су му они открили нове видике, смисао постојања и све остало, што до тада није био увидио. Како проповиједа њихова вјера, рекао је да  богат човјек не може да оде на неку вјечну ливаду или нешто слично , тј. обичним речником речено у загробном животу неће моћи да ужива, неће отићи у рај.

Е сад, у овоземаљском животу он мора да уради све како би се удовољио свом божанству, па је тако јако важно за доброг вјерника да нема материјалних богатстава, него да их преда на коришћење високопозиционираним члановима организације, а они најбоље знају шта да раде са његовим нектернинама и другим материјалним добрима и како их распоредити између осталих чланова организације.

Добар вјерник мора бар једном да отпутује у Индију и окупа се у светој ријеци Ганг, а он је ишао два пута, како каже са јако мало пара, тамо је јео пацове, неке травке и корјење, све само  да би се умилостивио божанствима. Ишао је са јако мало новца, спавао у неким уџерицама, путова ко зна каквим превозним средствима, јер то искушење како проповиједа њихова вјера је јако битно и причао је да је доживио нека страшна тровања, чак ми се чини да је по повратку са једног пута из Индије био зарадио сепсу и да му је живот висио о концу.

Испричао нам је да живи у неком заједничком смјештају на Врачару са још 50-ак чланова организације, иначе је вегетаријанац,  једе само кад има. Кад смо га питали колика му је дневница, рекао нам је да ради цио дан за 2 евра, чисто да има шта да поједе и попије, за друго му и не треба.

Иначе он вјерује у љубав, у добре људе, у мир у свијету…

У наставку разговора питали смо га је ли био члан наше СПЦ, је ли одлазио у цркву и слично, на шта је он одговорио да је био неколико пута, водила га  тетка кад је био дијете, али да није ту видио нити осјетио ама баш ништа. Сада већ у опуштеном разговору постављали смо му потпитања и навлачили воду на нашу воденицу, доводећи га у парадоксалну и контрадикторну  ситуацију, гдје би човјек иоле здравог разума мога да закључи да је преварен, али он је и даље тјерао по своме.

Ево неких наших питања:

• Да ли је нормално да сада ради за 2 евра дневно, а раније је радио за 600 евра мјесечно? -Јесте, јер му не треба више, а и да има дао би вођама па нек они одлуче шта са тим.
• Да ли је нормално да је раније радио као инжењер, а сада као молер? -Јесте.
• Зар није у реду да он ако већ може зарађује више, а оно што не потроши да штеди и да улаже у неке друге ствари, некретнине, путовања, образовање, породицу, аутомобил…? -Не , он и овако добро живи, нормалном човјеку и оволико је довољно, важније је подијелити другим људима који немају.
• Да ли чланови његове вјерске заједнице имају више материјалних богатстава прије уласка у организацију или после? -Наравно да материјалних имају више прије него после, али зато духовно су много богатији него прије уласка, а то је важније.
• Је ли у реду да власник локала плати његовом вођи озбиљну цијену за реновирање локала, а да његов вођа њему и осталим члановима који изводе радове даје мрвице? -Не размишља уопште у том правцу.
• Да ли је нормално да његове вође возе добре аутомобиле, носе скупа одијела, раде озбиљне послове, живе у великим кућама и становима, јуре дјевојке, растурају бракове, излазе на добра мјеста, иду на зимовања и љетовања, а они живе као бескућници? -На почетку је све то оспоравао, бранио их, тврдио да то није истина, да ми измишљамо да би на крају, сатјеран у ћошак под тежином необоривих доказа (јер наш друг је јако дуго пратио и снимао шта је тај предузимач све радио и шта је имао и возио и гдје је излазио) рекао то је њихов проблем, биће кажњени у загробном животу и следећим реинкарнацијама, да је он лично добар и поштен човјек и вјерник, а они који су чак после њега приступили организацији, судиће им Кришна.
• Шта ти имаш од тога што ће они бити кажњени у загробном животу, ако теби овај живот прође у патњи, немаш ни кучета ни мачета, живиш од њихове самилости? —– Њему их  је њих жао, њима је тешко, они се труде да свима њима обезбиједе егзистенцију, те паре које долазе њима на руке су јако прљаве, оне лоше утичу на јадне њихове вође, негативна енергија коју новац на његове вође преноси је огромна, они се боре да одоле искушењу, тешко је одољети.
• Како гледа на то што његов шеф покушава да растури брак, приграби туђа материјална богатства, мајка остави дјецу, прешавши у другу вјеру? – Шта ће тој породици то богатство, нека сви пређу у Харекришну, па сви заједно да живимо у прихватилишту, да се дружимо, будемо пријатељи, вођа најбоље зна шта је најбоље за њих и за друге и да се они уствари чак и жртвују, са опасношћу да буду кажњени, свјесно чинећи гријех, само да би што више људи извели на прави пут.
• Како то да неки јако познати чланови Харекришне како код нас, тако и у свијету (Битлси, Горан Каран…) имају много новца, а његова екипа нема ни цвоњка и да можда они нису ту само да промовишу секту за велике паре?           -Не, они су само лоши и грешни вјерници.

Овај човјек је више пута ничим изазван, поменуо тадашњег нашег патријарха Павла у јако негативној конотацији, иначе почившег патријарха је тај његов шеф, бивши полицајац, опсовао пред нашим другом кад је дошло до окршаја између њих двојице.

На наше питање шта он стварно мисли о нашој СПЦ и свештенству, нашој вјери, а посебно патријарху рекао је све најгоре. Кад смо га питали одакле он то зна, он је мало врдао, да би на крају признао да им њихови свештеници и вође на свакој сеанси и скупу говоре о томе.

Питао сам га зар му није мало чудно да на њиховим молитвама причају о некој сасвим другој вјерској организацији, рекао је да није. Кад сам му рекао да се у нашој цркви готово никад не помене ни једна друга вјерска организација, нити нам  причају шта они уче и проповиједају својим вјерницима, а посебно његову не помену ама баш никад, био се озбиљно замислио. Питао сам га да ли стварно мисли и да ли вјерује да све те лоше ствари које му причају о нашој СПЦ стоје, да их ипак неко не измишља у циљу придобијања нових, као и задржавања старих вјерника, није био сигуран.

Не сјећам се тачно, али човјек је поменуо и пар ствари, које су биле апсолутно нетачне, а било је у негативној конотацији са СПЦ и патријархом, па кад смо му до танчина објаснили да су то апсолутне измишљотине, био је јако збуњен у том тренутку.

Посебна прича су била његова сазнања како функционише СПЦ, како они врше страшне притиске на своје чланове, како их злостављају, како су удбаши, педофили и шта све не, да би после наших детаљних објашњења, гдје смо морали чак и да се закунемо у своје најближе да би нам повјеровао, био је запањен. Тада нам је испричао како он као и сви други чланови секте има обавезу да иде од врата до врата, да би придобили нове чланове. Његовом чуђењу није било краја кад смо му испричали да наши попови не иду од врата до врата, не нуде се , не пресрећу људе, није обавезно звати их ни кад је рођење, ни сахрана, ни слава, нити људи морају да освјештавају куће, не морају да се крштавају и слично, него све је ствар слободне воље сваког вјерника кад ће позвати свештено лице да изврши неки обред или да сваки човјек иде у цркву кад он хоће и кад жели и да ама баш ништа није под морање. На све то он нам је испричао како код њих то није баш тако, како имају строга правила, као се не смије радити баш све у заједници, као се не смију постављати баш свакаква питања итд.

Слиједило је следеће наше питање:

• Како објашњава да су поглавари и оснивачи већине вјерских организација, које ми на Балкану зовемо сектама, а које своје извориште налазе у источњачким религијама, са простора Блиског и Далеког истока, у већини случајева Британци или Американци или једноставно становници САД и Енглеске, уз то у највећем броју случајева јако блиски њиховим обавјештајним службама ЦИА и МИ6 и на крају сви су јако богати људи? -На ово питање и није имао одговор, врдао је како то њихово божанство не дијели људе него том неком светошћу погоди чак и Британце и Амере,њих, да је то случајност, а то што је његова вјера слична другим вјерама из Индије, рекао је да је она једина права и изворна, е сад што је млађа од браманизма, што је настала у прошлом вијеку, није могао да објасни.

Наш саговорник је иначе јако образован човјек, дотакли смо се још много тема, он је прочитао много књига, одгледао пуно представа, филмова, концерата, путовао не само у Индију него свуда по Европи, наравно све то прије него што је приступио секти, но како каже све то га није испуњавало, духовно, емотивно и интелектуално. Касније је читао највише ту њихову секташку  литературу, тако да је на сва наша питања која су се наслањала на озбиљне како наше тако и свјетске књижевнике, филозофе и друге учене људе он имао своју верзију, свој угао гледања стварности, он је имао своје острвце са својим пријатељима из организације, а све ово остало о чему ми причамо, то је неки наш погрешан, извитоперен свијет, укаљан гријехом и чиме све не.

На крају један од нас је отишао и купио му хљеб и теглу маринираних печурки да нешто једе, јер смо осјећали огромно сажаљење према њему.

На крају смо га питали да ли се каје и да може да ли би урадио све исто са својим животом, да ли би другачије поступио да може да врати вријеме уназад.

Одговор је био туц-муц, није фактички ништа рекао, али видјело се да је ипак свјестан да је на лошем путу.

Мој закључак после много времена, иначе овај разговор је вођен прије десетак година, да сваки човјек који који застрани, који крене странпутицом има највећи проблем да сам себи призна да је погријешио, да је испао глуп, да је њега неко могао да превари, да је он у праву и кад гријеши и кад му сви говоре да није баш све онако како изгледа, он настави даље не осврћући се као банатски коњ.

У поодмаклом стадијуму битисања у таквој организацији и окружењу и трпјећи притиске од својих вођа, којима вјерује безгранично, он  губи и вољни моменат. Њега на даље живот носи као бујица дрвце и он не стиже, нема снаге, нема храбрости да се одупре свему томе.

Право је питање гдје би он могао да оде ако напушти секту, шта да ради, гдје да живи, чиме да се бави, с ким да се дружи. Свјетан свега тога он се повинује својој судбини, животари, преживљава, ужива у неким ситним задовољствима док не дође крај. Само се најјачи, најхрабрији, најразборитији извуку  и отргну из ових канџи, јер схвате да је све то једна обична интересна група и превара и да им треба окренути леђа, по сваку цијену, не плашећи се свих њихових овоземаљских и оноземаљских пријетњи. Наш саговорник није био довољно јак, није имао храбрости да се супротстави и да се ухвати у коштац са животом, да ризикује, да покуша да сам креира свој живот, да сам ради молерске послове, да се бави графичким дизајном, а не други да га воде кроз живот, на крају крајева његов живот је само његов. Он није могао,хтио, одлучио и дрзнуо се  да изведе ПРЕЛОМ МОЗГА… Никада га више нисмо видјели.

Зашто вам све ово причам? Секте су велика опасност, али ваљда нас наши родитељи добро васпитају да треба да бјежимо од тог врага колико нас ноге носе и да смо сви довољно свјесни да је све то превара, али покушајте само да у овом тексту ријеч Харекришна замијените са ДПС.  Мислите о томе….

Аутор: Рашко Анђел

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: