Премијер у лоју

Премијер Душко примјећује да Срби у Црној Гори живе као „бубрег у лоју!“

Ову изјаву лојалну апсолутној политичкој и свакој другој неистини, изговорио је у јаловом Драчу, брецунивше се тим чаплиновским гестом на Ивицу Д., који је, напокон, надамо се, запратио да су Срби у матичној држави, ваистину, народ који трпи рад апарата дискриминације па нам је тако ускраћено било какво, те тиме и најмање дјеловању у – јавној сфери.

Маргина је српско мјесто у Црној Гори!

Оно што је, међутим, „знаковито“ (како би то рекао подгорички постмодерниста енд колумниста), јесте сама грађа премијеревог дискурса, који је, безмало, пун лоја и масти, са нешто мало зејтина, тако да је истовремено клизав колико и напуцан холестеролом. То, примјетићемо, никако није здраво, а нарочито не за бубреге!

Па ипак, шта ако је поменути премијер Душко извјесни Марковић, у последње вријеме читао Франсоа Раблеа (књига – „Гаргантуа и Пантагруел“), и то оне сјајне редове с почетка овог књижевног ремек дјела, гдје писац прави списак сачињен од: маснокљука и јаслокљука и још шкембића, салама, ајвара, пршута, етц.
То, ипак, надаље, о горепоменутом премијеру нипошто не говори као о каквом гурману и ћумур-мераклији, а ла Палма маде ин Јагодина… Ма, јок! Прије да га открива у улози фантаста, а то није добро ако се бавите политиком, још ако вам у каријери пође за руком па се испентрате на тако високу функцију које се дочепао Д.М.

Можда би, узмимо тако, било мало укусније, и не толико анатомски наглашено, да је премијер Србе у Црној Гори препознао као – јагоде у шлагу…

Овако, са поменутим бубрезима у лоју, одмах премијера визуелизујемо као прождрљивка који тамани џигерице и папке, те телећа срца и овчију мјешину, а та слика није нимало пријатна, штавише, поприлично је мучна. Некако бубрежаста и маснолојава, прави бућкуриш…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: