Премијерка Србије: Заједно са Русијом можемо да правимо чуда

Спутњик је имао прилику да разговара са Аном Брнабић првог дана њеног посла на месту председника Владе Србије. „Јасно сам рекла да ће ово бити Влада континуитета па и у томе и нећемо уводити санкције Русији“ истакла је премијерка Србије.

Да ли сте Ви тип особе која би потписала нешто што нико други не би потписао?

— Мислим да сам довољно храбра да потпишем и донесем тешке одлуке. Са друге стране, Србија данас није таква земља где би председник Владе доносио било какве одлуке које нико други не би потписао. Мислим да је највећа предност Србије јак тимски рад између председника Републике и председника Владе. Као председник Владе имам обавезу према грађанима Србије да се у тешким одлукама консултујем са председником Републике и да чујем глас народа, што значи и са Српском напредном странком, која је мене, као нестраначку личност предложила и подржала за председника Владе. У том смислу је Србија, чини ми се, у сигурнијим рукама него што је икада раније била. Враћам се на то да немам проблем са доношењем тешких одлука, али да имамо паметне људе који ће заједно доносити храбре одлуке.

— Мислим да је то фама која прати било кога ко уђе у јавни свет, а посебно у свет политике, да ли је проруски или проамерички човек. Нисам још чула да је неко про-ЕУ. (смех) То су два екстрема.

Нисам ни проруски, ни проамерички човек. Ја сам премијер Републике Србије и потпуно сам посвећена само и искључиво бољитку Србије и свих њених грађана. У том смислу поштујем и једну и другу страну. Такође поштујем ЕУ као стратешког партнера. Ми имамо пуно пријатеља и на томе сам захвална председнику Републике, који је као председник Владе, отворио и нека друга поглавља у нашим дипломатским односима, пре свега нова пријатељства са Кином, одакле имамо све више инвеститора, као за отварање разговора и сарадње са Индијом, за потпуно пријатељске односе, чак и на личном плану, са Уједињеним арапским емиратима. Али ја сам особа која је изабрана да ради за Србију. За себе мислим да сам озбиљан патриота, због чега сам се пре 15 година и вратила у земљу. Док сам живела и студирала у иностранству, са истим жаром као и док сам живела у Србији, устајала сам ујутру отварала веб сајтове шта има ново у Србији и нервирала се истим интензитетом. Онда сам помислила да то нема смисла, да је боље да се вратим у своју земљу и помогнем јој; да урадим шта год треба из било које улоге. У привреди, цивилном друштву, а надала сам се у неком тренутку и у Влади, јер је то најдиректнији начин да помогнете својој земљи.

Тако да ми је сада пружена прилика, већа него икада раније и даћу све од себе. То је оно што сам рекла и јуче. Моја порука грађанима Србије била је да ћу сваки дан дати све од себе да урадим што боље за Србију и све њене грађане.

Када причамо о иновацијама, занимљиво је да у Влади постоји нова позиција министра задуженог за иновације. То је Ненад Поповић. Доста сте о томе говорили у експозеу. Да ли ћете се у отварању и развоју Србије ка иновацијама и дигитализацији ослањати и на руску технологију, која, када човек погледа, у свету „прави лом“?

— Апсолутно, ослањаћемо се и на руско знање и на руску технологију. Не постоји ни један разлог да се не ослањамо. Имамо пуно тога да научимо, Русија је једна од велесила у томе. Она је велесила у нанотехнологији, технологији будућности. Слушала сам неколико фантастичних предавања руских научника у вези са ефикасношћу материјала, што ми је отворило друге перспективе о томе како размишљамо о новим технологијама. Ето, то је још једна ствар; ми се још увек фокусирамо на енергетску ефикасност, а ефикасност материјала је потпуно нови тренд, који у великој мери долази из Русије. Један од највећих руских универзитета, Ломоносов, има фантастичну сарадњу са америчким МИТ. Ко смо онда ми да размишљамо да ли ћемо се фокусирати само на МИТ или само на Ломоносов? Учићемо и бићемо отворени за знање из свих крајева света и у том смислу изузетно се радујем и мислим да министар Поповић може јако пуно да допринесе у том аспекту. Важне су везе са Русијом, али и везе са Израелом, која је једна од водећих земља света у старт аповима у иновацијама. Учићемо са свих страна, имамо пуно да научимо, имамо пуно да надокнадимо, али, исто тако, имамо пуно и да понудимо. Имамо, рекла сам то у експозеу, компанију која је проглашена за једну од најпаметнијих компанија на свету, постали смо један од европских центара захваљујући нашим младим, креативним и храбрим људима, који су искорачили даље без нарочите државне подршке у креативне индустрије. Видео гејминг, ту запошљавамо огроман број младих који, кроз порезе уплаћују значајна средства у буџет. То све ствари за које ћемо видети како можемо да их одведемо корак даље и да им пружимо што већу подршку.

— Да, потпуно сам убеђена да можемо да са Русијом радимо пуно. Надам се, највише у сфери технологије, дигитализације и иновација, али и свега осталог. Отворени смо, Србији су потребне инвестиције. Српски народ има традиционално пријатељство са руским народом и као председник Владе намеравам да томе укажем изузетно поштовање и да ја, која долазим из сектора који је, пре свега био усмерен на САД, научим много више о руским инвестицијама, о потенцијалима за даљу сарадњу и да проширим и своје сопствене видике.

Заједно са Русима можемо да направимо чуда

У експозеу сте говорили о модернизацији пољопривреде, о новим технологијама. Једна од тема је и велико руско тржиште, и наша понуда њима да се повећа обим производње… Хоће ли се то коначно решити?

— То је добро питање, зато што сте ме навели да још мало појасним цео концепт дигитализације. Некако ми се и даље чини да када ја кажем дигитализација сви мисле на „ај-ти“. То у ствари нема пуно везе са „ај-тијем“ као сектором, то има везе са применом „ај-тија“ и технологије у свим осталим секторима, пољопривреди, рударству, енергетици, медицини, грађевини… Ја причам о дигитализацији као о једном таласу који ће свакако преплавити целу нашу економију. Причала сам о суштинској промени економије, да би ми и наше фирме постале глобално конкурентне. У том смислу у пољопривреди можда имамо и један од највећих потенцијала, ми имамо институт „Биосенс“ који је освојио прву награду у европским фондовима „Хорајзон твенти-твенти“, потписан је јуче уговор о изградњи зграде „Биосенс“ института. То је најмодернија, најнапреднија примена дигитализације и информационих технологија у пољопривреди. Ми сада као Влада гледамо да са Европском комисијом потпишемо уговор о коришћењу података са сателита који би онда институту „Био Сенс“ у ствари давали увид у све оно што је нама потребно да боље планирамо пољопривреду и да искористимо максимално наше ресурсе. Из свега тога ћемо ми имати много паметнију пољопривреду, пољопривреду која је много продуктивнија. Радујем се томе, да учимо од Русије, али и да их позовемо да виде и шта ради институт „Био Сенс“ и да видимо како заједно можемо од тога да направимо право чудо. Причала сам са министром пољопривреде Недимовићем, то није 21. век, то је 22. век у пољопривреди. А биће овде, у Србији, у Новом Саду. Једва чекам да почнемо рад на тој згради. Радови би требало да буду завршени у року од годину дана, што је релативно брзо. Радујем се да већ негде од почетка 2019. године ми сви кренемо у озбиљну примену тих технологија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: