ИН4С

ИН4С портал

Преминуо археолог Ђорђе Јанковић, откривач превара о поријеклу Словена (ВИДЕО)

1 min read

археолог Ђорђе Јанковић

12. новембра 2016. упокојио се у Господу др Ђорђе Јанковић, археолог, рођен 1947. године, један од најзначајнијих стручњака ове области међу Србима.

Руководио је бројним археолошким истраживањима на простору бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, као и археологији Словена и Срба која су од интереса за разјашњавање етногенетских процеса.

На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.

djordje-janvovic-arheologija

Бројне поставке до којих је долазио наилазиле су на оспоравања у археолошким круговима. Време пред нама даће прилику за објективнију оцену његовог доприноса српској археологији, а захваљујући Пројекту Растко у прилици сте да прочитате у продужетку његово последње дело (издање Хришћанске мисли, Бгд, 2015), као и још неке значајне научне радове.
djordje-jankovic-03

Био је из угледне интелектуалне породице: његов прадеда Војислав Бакић био је наш први доктор педагогије, директор Учитељске и ректор Велике школе. Деда, по коме је добио име, био је председник београдске општине уочи балканских ратова, а отац Ненад, запажени астроном, сарадник Београдске опсерваторије. Упркос великом интелектуалном капиталу који је поседовао, као археолог др Ђорђе Јанковић давао је предност теренским истраживањима.

Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Каријеру је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију.
Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у ВИ-XИИ веку, а са темом Становништво Балкана у ВИ и почетком ВИИ столећа докторира 1987. године. У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године. Ову дужност је обављао до 2008. године. Радио је као професор на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и као продекан за наставу ове установе. Др Јанковић је био председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године, а такође и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “Преминуо археолог Ђорђе Јанковић, откривач превара о поријеклу Словена (ВИДЕО)

  1. Veliki pregalac i erudita!
    Nesporan, u svakom smislu.
    Ipak, nije otkrivao novo, samo je hrabro tumacio naucnu i svaku drugu istinu, kako drugi nijesu … smjeli, znali.
    Inace … o balkanskom porjeklu Slovena ( ispravnije Srba) napisano je, jos mnogo prije njega, na hiljade stranica. Od Heresona do Luganijeva, jos pride i Frensisa Konta.
    Posebno su dragocjena paleolingvisticka istrazivanja, egzaktna i neupitna, za ozbiljan naucni svijet, svejedno, zapadnoevropske ili istocno – ruske provinijencije.
    Sve drugo je politicka istorija, konvencija … puki dogovor sta je bilo, sta se zbilo.

    p.s. Za sumnjicave, kakav je i neakav Maso, da ne gube vrijeme, neka se pobolje informisu na kompu. Za pocjetak, bilo bi korisno da ukucaju : Limes Sorabicus … koliko da osvjeze znanje.

    2
    1
  2. Покој му души! То што га нису примили у САНУ може бити само похвално за њега.

    4
    1
  3. Koliko je njegovo djelo bilo ozbiljno shvacano u naucnim krugovima, govori i cinjenica da nikada nije bio primljen u SANU (aplicirao 2 puta proteziran od SPC). Ali je zato bio vazda podrzavan od srpske crkve i pristalica Dereticevog ‘ucenja’ te je na tom talasu i bio izabran na odredjene funkcije s pocetka ovoga vijeka.

    1
    4
  4. Вјечни мир Ђорђу Јанковићу. Његово дјело потврђује да је простор на ком живимо био дио Србије прије најезда разноразних окупатора.

    1
    1
  5. Бог да прости душу покојног професора Ђорђа Јанковића. Памтићемо га као изузетног човека, искреног хришћанина, одличног археолога. Дао је велики допринос српској археологији и проучавању историје Срба. Нека му је вечан помен!

    2
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *