Преминуо глумац Драгомир Чумић – Драго Чума

Омиљени глумац Пурише Ђорђевића и сјајни комичар из филмова Здравка Шотре рођен је у Сирачу 8. маја 1937. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, а каријеру је започео улогом у филму „Сан“ (1966) Пурише Ђорђевића.

Популарни Чума развио се у једног од најпрепознатљивијих ликова српске кинематографије. Без помпе и афера, суптилно и искрено, тумачећи на стотине малих и великих ликова, уписао се у врх карактерних глумаца.

Његова најуспешнија остварења су у комичним улогама неспретњаковића и губитника, као у филму „Радио Вихор зове Анђелију“ из 1979. године. Нове генерације памте га по улогама у филмовима „Лајање на звезде“ и „Кад порастем бићу кенгур“. Последњих година играо је у популарним телевизијским серијама попут „Шешир професора Косте Вујовића“, „Војна академија“, „Бела лађа“, „Рањени орао“, „Непобедиво срце“…

С великим успехом изводио је монодраму „Беара хвата високу лопту“, која је настала на основу разговора са фудбалским голманом Владимиром Беаром током снимања филма „Браћа по матери“.

• Имао сам срећу да сам са Драгом Чумићем радио неколико филмова. Наш почетак је био у филму „Јутро“, „Сан“, „Подне“, „Бициклисти“, „Цросс цоунтрy“, а затим смо са њим у главној улози снимили пет филмова по Чехову. Због улога на телевизији и у филмовима Шотре био је веома познат и људи су га у сусрету поздрављали са осмехом. Његовим трагом пошла су и његова деца, две ћерке, које студирају на Факултету драмских уметности – речи Пурише Ђорђевића преноси лист „Данас“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: