Преминуо историчар Мирослав Јовановић
1 min read
У Београду јe изненада преминуо председник Управног одбора Архива Србије, проф. др Мирослав Јовановић, саопштио је Архив Србије. У саопштењу се наводи да је Мирослав Јовановић спадао у ред најистакнутијих савремених српских историчара и да је иза себе оставио изузетно значајан и богат научни опус.
У Београду је у среду изненада преминуо председник Управног одбора Архива Србије, проф. др Мирослав Јовановић, саопштио је Архив Србије.
Наводећи да је Јовановић добитник Награде града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2012. годину, Архив Србије је подсетио да је он био редовни професор Филозофског факултета у Београду, редовни професор Филозофског факултета у Баналуци и директор Одељења за историју Андрићевог института у Андрићграду.
„Као дугогодишњи члан, а од недавно и председник Управног одбора Архива Србије“, наводи се у саопштењу, Јовановић је оставио дубок траг у раду ове институције културе од националног значаја.
„Својим одговорним ангажовањем дао је изузетан допринос унапређивању архивске делатности а посебно Архива Србије. Био је члан Радне групе за израду Нацрта закона о архивској грађи и архивској служби, председник редакције вишетомног зборника докумената ‘Москва – Србија, Београд – Русија 16-20. век’ и председник Жирија за доделу Годишње награде “Ђурђа И. Јеленића“, наведено је у саопштењу.
У саопштењу се наводи да је Мирослав Јовановић спадао у ред најистакнутијих савремених српских историчара и да је иза себе оставио изузетно значајан и богат научни опус.
Архив наводи да, прераним одласком Мирослава Јовановића, историјска наука и култура Србије остају ускраћени за прегаоца, који је тежио и успевао да прошири хоризонте научне спознаје прошлости.
„Током свог живота и рада стручношћу и интегритетом пружао је пример и путоказ колегама и бројним студентима. Његово професионално и људско дело инспирисаће све оне који ће у будућности исписивати странице српске историографије“, додаје се се у саопштењу Архива Србије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Miroslav Jovanović, 1962-2014
Neću sada da pišem o studentskim danima i vremenu protesta 1996/97., kada sam se zbližio sa, tadašnjim, našim asistentom. Neću ni o bezbrižnom periodu , kada smo po beogradskim pabovima uživali u kvalitetnom točenom pivu i kikirikiju, te razmatrali krucijalna geostrateška i politička pitanja.
Ne.
Ispričaću vam dve zajedničke epizode koje nas nepovratno spajaju.
Prva je iz novembra 2000. Tada sam bio još uvek perspektivan političar, interpoliran u najznačajnije događaje te jeseni. Miki i ja imamo direktnu komunikaciju, i on nudi, tadašnjem prvom čoveku u zemlji, analizu trenutne situacije u Rusiji. Imam mogućnost da posredujem u prenošenju informacija, i dobijam saglasnost da nastavimo saradnju.
Prof. Jovanović, pravi neponovljivu analizu na 20 strana, koja je zasluživala da bude objavljena u nekom naučnom časopisu.
Međutim, kako to obično biva kod srpskih političara, spoznaja međunarodnih odnosa je marginalija ili kompleks niže vrednosti. Tadašnji prvi čovek države nije obratio ni pažnju na to i prosledio je analizu svom šef kabineta, koja je sve(po svom izboru ili po odluci svojih nadležnih) bacio u koš.
Prolaze godine, kada se prof. Jovanović i ja samo usputno srećemo i pozdravljamo.
Ipak, u jesen 2012. ponovo se zbližavamo, i sa njegovim doktorantom i mojim višedecenijskim prijateljem Vladimirom Todićem, pravimo dogovor o tehnologiji ulaska ruskog faktora na područije srpskih zemalja. Uz pomoć drugih zainteresovanih, kao i bliskih drugara, projekat počinje da se realizuje.
Taj sastanak iz novembra 2012. u jednom beogradskom pabu, postaje temelj plana uravnoteženog geopolitičkog pristupa na prostoru Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.
Nastavljen je tokom cele 2013., a detalji su poznati svim zainteresovnim na ove tri teritorije.
Imao sam potrebu da ovo napišem, kako ne bi, kao i mnogo puta u srpskoj istoriji, ostalo nezapamćeno ko su bili ličnosti koje su pokretale velike stvari.
Profesoru i prijatelju, uz molitvu.
Previse je bio Srbin, a to je danas opasan posao.