Преминуо књижевник Радојица Радовић

Објавио је књиге поезије: “Буде да нема пјесме”, “И нема ме више”, “Сепира Нере”, “На коњима пси”. Поред поезије, писао је и сатиричне приче и монодраме. Приредио је антологију цетињских пјесника Цетињске стазе и био један од уредника часописа Арс. Био је члан Удружења књижевника Црне Горе.

Велику пажњу читалачке публике и књижевне критике привукао је његов роман “Сура Гора” објављен на конкурсу Књижевне задруге Српског народног вијећа и Удружења књижевника Црне Горе, који је проглашен за најбоље прозно остварење године. Књига, говори о човјеку који је у потрази за љепшим и бољим животом. Роман “Сура гора” Радојице Радовића припада зрелим прознима остварењима, можда понајбољим у неколико последњих година у Црној Гори. Слојевита, до детаља искристалисана прича о човјеку који се у потрази за иоле љепшим животом у једном недовољно истраженом преломном времену, нашао у самом средишту бурне црногорске, европске и свјетске историје из првих деценија прошлог вијека.

Истовремено ова прича представља и освјетљавање судбинских замагљених, занемарених, можда и намјерно прећутаних историјских догађања. Мајсторским приповиједањем, раскошним језиком, познавањем језичких могућности, употребом потиснутих и заборављених ријечи, раблеовским сликама, сатиричним преокретима, алузијама и метафорама, Радојица Радовић успијева да причу о Сурој гори, у једном не тако давном времену, преобликује у причу са универзалним значењем.

Окосница романа заправо је медовска трагедија, догађај који свједочи о врхунском патриотизму нашег народа, који је из далеке Америке похитао на позив државе да бране свој народ од аустроугарског окупатора 1914. године.

Радовић је добитник већег броја књижевних награда и признања, а уврштен је у преко десет зборника и антологија прозе и сатире у Црној Гори и бившим југословенским републикама. Учесник је великог броја фестивала поезије на простору некадашње Југославије.

Извор: Српске новине