Преминуо Радослав Петковић

Радослав Петковић рођен је 21. јула 1953. у Београду. Петковић је од 1983. до 1987. био главни уредник часописа „Књижевна критика”. Од 1988. до 1994. године радио је као секретар задужбине „Иво Андрић“. У периоду од 1994. до 2001. године дјеловао је у статусу слободног умјетника. Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду. Наредно радно мјесто му је, од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине као заменик секретара и помоћник, пише портал СЕЕЦулт.орг

Петковић је био истакнути прозаиста, аутор романа, књига прича и есеја. Његове књиге награђиване су најугледнијим књижевним признањима у бившој Југославији и Србији.

Објавио је романе „Пут у Двиград” (1979), „Записи из године јагода” (1983), „Сенке на зиду” (1985), „Судбина и коментари” (1993), „Савршено сећање на смрт” (2008), „Судбина и коментари”, допуњено издање (2022).

Његов први роман освојио је награду „Милош Црњански“, а „Судбина и коментари” овјенчана је великим бројем најугледнијих књижевних признања у Србији. За овај роман Петковић је добио НИН-ову награду за роман године, награду „Меша Селимовић“, Борбину награду за књигу године, награду клуба Јаззбина и Радија Б92 за најбољу књигу године. Поводом јубилеја НИН-ове награде, роман „Судбина и коментари” је, гласовима књижевних критичара, уврштен у десет најбољих НИН-ових романа. За роман „Савршено сећање на смрт” добио је награду „Бора Станковић“ 2009. године. За цјелокупан приповједачки опус добио је награду „Рамонда сербица“ 2008. године.

Петковић је аутор двије збирке прича: то су „Извештај о куги” (1989), за коју је добио Андрићеву награду, и „Човек који је живео у сновима” (1998), дјело овјенчано Виталовом наградом за књигу године.

Објавио је и есејистичке књиге: „Оглед о мачки” (1995), „О Микеланђелу говорећи” (2006), „Византијски интернет” (2007), „Употреба вилењака” (2008) и „Колумбово јаје” (2017) за коју је добио је награду „Душан Васиљев“, а за рукопис „Употреба вилењака” награду „Исток – Запад“ истоимене зајечарске библиотеке „Светозар Марковић“.

Дјела су му превођена на француски, енглески, мађарски, грчки, италијански, словеначки, словачки, њемачки и бугарски.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: