Преминуо сликар Владимир Величковић

Добитник највећих признања у области умjетности, један од најеминентнијих српских сликара Владимир Величковић преминуо је у 85. години, сазнаје РТС у Српској академији наука и уметности.

Величковић је рођен 1935. године у Београду. Умјетност је заволио још у раном у дјетињству проведеном у послератној престоници. По наговору оца уписује и завршава Архитектонски факултет иако је, како је сам говорио, желио да упише Ликовну академију. Већ са 16 година излаже први пут у павиљону „Цвијета Зузорић“, гдје је био међу најзапаженијим уметницима.

На бијеналу младих у Паризу 1965. осваја главну награду, а већ наредне године сели се у француску престоницу гдје је живео већи дио своје сликарске каријере.

Одликован највишим признањима

Владимир Величковић је био представник нове, модерне фигурације. Одликован је највишим француским признањем из области културе и умјетности, орденом Витеза реда умјетности и књижевности.

За члана Српске академије наука и умјетности изабран је 1985. године. Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности и први је Србин члан ове Академије. У априлу 2007. Величковић је одликован француским Орденом витеза легије части. Излагао је широм земаља Европе, Азије и Америке.

„Радим сваки дан“

За себе је говорио да је потпуно посвећен послу иако је, по сопственом признању, био врло неорганизован.

„Веома сам мотивисан, амбициозан, бескомпромисан… Радим сваки дан. И то по цијели дан. Стојећи. Често не сједам ни кад једем…„, испричао је Величковић у интервјуу за Политику.

Сликарски узори били су му Микеланђело, Дирер, Гоја, Рембрант.

Заљубљеник у спорт

Осим умјетношћу, Величковић се у раној младости страствено бавио спортом. Тренирао је атлетику у Црвеној звезди и са својим тимом био првак старе Југославије у дисциплини 4 x 100 метара.

Његова приврженост спорту била је видљива и кроз његов умјетнички опуст. Радио је спортске плакате за Фудбалско првенство света у Шпанији 1982, за Олимпијске игре у Барселони 1992.

Прочитајте још:

Што би Србињ без срца јуначка: Бранко Радичевић – „Ој Мораво, Што Би Без Србиња“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: