Преминуо Спасоје Паја Крунић, бивши градоначелник Београда
1 min readЈуче је у Београду у 81. години преминуо Спасоје Паја Крунић, редовни професор Архитектонског факултета у пензији, редовни члан Академије инжењерских наука, председник Градске владе Београда (1997-2000), потпредседник прелазне Владе Србије (2000-2001), посланик у скупштинама Србије (1997-2000) и СР Југославије (2000-2004), председник Политичког савета и члан Председништва Српског покрета обнове.
Крунић је рођен 1939. године у Никшићу. Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Архитектонском факултету Београдског универзитета, на којем је касније постао предавач и шеф Катедре за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
Крунић је после победе Коалиције „Заједно“ на локалним изборима и тромесечних демонстрација за признавање изборних резултата, као представник СПО, био на челу извршне градске власти у Београду од 1997. до 2000. године. Као први некомунистички премијер Београда после Другог светског рата остаће упамћен као изузетно стручан и одговоран човек који се налазио на челу престонице у време бомбардовања наше земље.
Београђани памте да су у то тешко време све градске службе које је Крунић преводио, беспрекорно функционисале, посебно се ангажујући на чувању живота и здравља житеља престонице, уредном снабдевању становништва, спасавању повређених из рушевина, њиховом лечењу и опоравку, збрињавању оних који су остали без домова и помоћи породицама погинулих.
Крунић је пројектовао више од педесет објеката и здања, међу којима су и Спомен-парк у Краљеву, Командно-оперативни центар МУП-а у Београду, Прихвалитиште за странце у Падинској скели, Палата „Зора“ на углу Макензијеве и Кнегиње Зорке у Београду, пословни објекат у Кнез Михаиловој 30 и мотел „Корал“ код Ариља. У нека од његових најзначнијих архитектонских дела сврставају се и незавршени храм Христа Спаса у Приштини, чија је градња прекинута 1999. године, и Спомен-дом на Равној гори, за чији је пројекат добио престижно признање „Борбину награду за архитектуру“, за најбољеостварење у 2000. години.
Међу бројним наградама и признањима која су додељена овом ствараоцу, истичу се Велика награда Србије за примењену уметност и дизајн; „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда; Велика награда Савеза архитеката Србије за животно дело; Награда за животно дело, УЛУПУДС-а; Признање за архитектонски догађај године Друштва архитеката Београда и „Добровићева награда“, Асоцијације српских архитеката.
Крунићу је 2016. године уручен орден Светог Саве, високо одликовање Синода Српске православне цркве за несебично залагање на изградњи и обнови храмова и црквених објеката на подручју Београда, посебно у својству председника Грађевинског одбора за уређење храма Светог Марка на Ташмајдану.
Спасоје Крунић биће сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Прочитајте ЈОШ:
Следећег љета се пушта брза пруга Београд-Нови Сад, а у перспективи и до Ниша
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da smo se hranili ljubavlju, profesore,
a ne staklom i cementom,
Danas bi nam deca bili graditelji Beograda,
a ne Dubaija i Šangaja,
Danas nam ne bi nicao korov iz
temelja nedovršenih i oskrnavljenih hramova,
Danas Vam ne bih na grobu plakala,
Već bi se, zaneseni,
šetali procvetalim bulevarima,
kao nekad, tako divno dugačkom
Kumodraškom ulicom;
Ja, zaljubljeni brucoš sa crnim čipkastim rukavicama i šeširom,
Vi, mladi asistent u farmerkama i teksas jakni.
Da smo se hranili ljubavlju, profesore,
onim ukradenim pogledima i nikad ispovedanim osećanjima,
Danas bi se i na distanci od dva metra
ljubili osmesima
i grlili dušom.
Da smo se hranili ljubavlju, profesore,
a ne ambicijama,
projektima i
prestižom,
Danas bi BOG na nas gledao,
A ne, ovom nemom poslednjom ispovesću,
začuđeni slučajni prolaznici…
Vas, nasmejanog elegantnog gospodina sa štapom i leptir mašnom
i mene, razdraganu i srećnu damu srednjih godina.
Danas bi nas BOG video, profesore,
a ne zemljani pokrov i crni veo.??
G.R.
Dragan Obradović, Hvala in4s na tekstu, večna mu slava
Član gradskog štaba Beograda za vreme NATO agresije
Spasoju, srbinu iz Niksica svaka cast, ali stranka mu je „a la Kilibarda“
Srbinu iz Pive!