Преписивање историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Пише: Андреј Родионов

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих по својој природи, појава и догађаја. С једне стране 2 светска рата и „хладни“ рат, хиљаду државних преврата, револуција за ослобођење страна колонијалног света, а са друге стране брзе напредак науке, технике, уметност и невиђени економски раст.

Али ипак у безброј вишеразмерних процеса протеклог XX и надолазећег XXI века, посебно место заузима Други светски рат и њена победа над нацизмом и фашизмом, чију одлучујућу улогу је имао Совјетски Савез и његови савезници. Управо она, победа маја 1945.године, обезбедила је будућност човечанству и открила нове могућности за његово развиће.

За победу над нацизмом, човечанство је платило не малу цену – више од 55 милиона људских живота, и то не рачунајући рањене и оне који су задобили повреде, и разрушена инфраструктура.

Али страшна судбина пала је на Совјетски Савез, који је током ратних година изгубио 26,6 милиона својих ћерки и синова, из којих је 14 милиона погинуло у жестоким условима периода окупације западних региона СССР, нацистичком Немачком, а такође не мање 30% националног богатства.

Али совјетски народ није клонуо и изгнавши врага са своје територије, није успео да се опорави од тешких губитака првог периода рата (1944-1945), помогавши народима Европе да се избаве од нацистичког јарма и започне обнову разрушеног домаћинства.

Међутим, с обзиром на неизвесну смену генерација, погибију ратних ветерана, логораша, грађани окупираних нацистичких земаља – носиоци истините историјске памети, брзе промене баланса сила на граници XX-XXI века, глобализација и нова парадигма друштвено економског развоја коју је човечанству наметнуо Запад, пракса ревизије и прекрајање историје Другог светског рата постала је широко распрострањена.

У последњој декади све више је активно и без церемоније у међународном и информационом простору да се убацује слободно тумачење историјских чињеница (испада да је СССР напао на нацистичку Немачку!), искривљују се подаци о страшним злочинима нацизма (концентрациони логори „Освенцим“, „Бухенваљд“ и други били су само тешке колоније!), решења Нинбершког процеса (испада да су команде РСХА и вермахта, само обични војници који испуњавају нечија наређења, они нису преступници, већ жртве околности!), а Совјетски Савез се труде да сравне са нацистичком Немачком и сматрају га одговорним за подстрекивање и последице Другог светског рата.

И, све то се ради не гледајући на светско признање положаја Уставног Међународног Војног трибунала у Нирнбергу, сагласно с тим, да убиства и истребљења цивилног гражданства, која су се десила до и за време рата, сматрају се злочинима против човечности и немају застарелост!

У таквом случају, није ли време да ООН, ОБСЕ, савет Европе, друге међународне организације са ауторитетом, а такође такве стране као Аустрија, Белгија, Мађарска, Луксембург, Чешка, Француска, ФРГ, Швајцарска и Израел, чије законодавство предвиђа правну одговорност за негирање злочина нацистичке Немачке и њених сателита, престати стидљиво, зарад тренутног профита и лицемерног евроатланског јединства, игнорисати чињенице грубог извртања историје Другог светског рата и спречити објективно осветљење његових најтрагичнијих страница?

Јавно манифестовање на граници векова, развој и жеља присталица униполарног света, која је у последње време широко развијена, да неутралишу улогу Совјетског Савеза у победи у Другом светском рату, изолирајући његовог наследника – РФ на међународној арени и превести Русију из категорије земље победнице у категорију државе агресора, следећи циљ не самог уништења историјске памети, већ и обнову нових форми нацизма и фашизма у државним и националним размерама.

Међутим, треба имати на уму да немарно руковање резултатима Другог светског рата, свесно формирање искривљених слика прошлости и трансформацију политичких сећања, који су и даље универзална платформа за међудржавни и међуетнички дијалог, могу створити нове још веће разарајуће конфликте.

И, зато, човечанству, посебно САД и земљама Европе, потребно је да се одлуче шта они бирају у XXI веку: продужетак безчовечне праксе крвавих револуција и бесконачну серију ратова или мирну коезистенцију и постепено развиће цивилизације човека са свом разноликошћу својих култура, етничких група, религија и погледа на свет.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: