Преподобни Давид Солунски

Овај блажени отац роди се на Истоку, и као пресјајна звијезда засија на Западу. Он за младости напусти свијет, сроднике, пријатеље и све богатство, и са љубављу пође за Господом својим. Силним уздржањем он покори тјелесне страсти, и јави се као неки анђео у тијелу. А бјеше осим уздржања још и веома смиреноуман. Читајући Свето Писмо и житија светих мужева он се труђаше да им подражава, а особито светим столпницима. Настанивши се близу града Солуна, он се подвизаваше на једном бадемовом дрвету сједећи без ичега на његовим гранама. Ту он као милогласна птица, утешаваше корисним савјетима све оне који прибегаваху њему. Његов ум беше устремљен свагда ка божанској висини, зато га Бог обогати даром чудотворства, и он постаде светозарни стуб Цркве, који својим чудесима просвећиваше све.

Он имађаше и неке ученике саподвижнике, који га молише да сиђе са дрвета и да живи у келији коју ће му они направити. Но свети Давид остаде на дрвету док не напуни три године. Тада му се јави анђео Господњи и рече му да је Господ испунио његове молитве и подарио му смиреноумље и побожност коју је од Бога тражио. Затим сиђе са дрвета и подвизаваше се у келији коју му начинише под бадемовим дрветом. Јуначки подносећи сваку оскудицу, зиму и врућину, он достиже бестрашће. А од његових чудеса, којима га Бог обдари за то, да споменемо само ова два. Једног ђавоиманог младића беху довели преподобноме. Ђаво из младића страшно викаше како га опаљује огањ који излази из келије преподобнога. На то преподобни пружи руку кроз прозорче своје келије, и благословивши дечка изагна демона из њега. Тако и једну слепу жену, коју доведоше преподобноме, он, помоливши се Богу, благослови је знаком крста, и она одмах прогледа.

Митрополит солунски Аристид и сви великаши и грађани умолише једном преподобнога да отиде у Цариград цару Јустинијану (527-565. г.) ради свршавања неких градских послова. Преподобни крете на пут са своја два ученика, Теодором и Димитријем, али прорече да им се неће вратити жив у град. Кад стиже пред цара у Цариград он узе у руке жар, метну на њега тамјан и окади цара, а огањ му ни најмање не опржи руке нити повриједи. Видјевши то цар се удиви, поклони се до земље угоднику Божјем и испуни му молбу народну ради које бјеше дошао.

При повратку натраг у Солун преподобни се, по претсказању, упокоји на домаку града Солуна 548. године. Његово свето тијело би пренето у град и погребено у манастиру мученика Теодора и Меркурија. Мошти му се касније открише цјелосне и нетљене.

Својим анђелским животом и натприродним чудесима овај блажени отац превазиђе границе људске природе и отиде ка Господу своме, Кога је измлада заволио.

Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: