Препорука ЦБЦГ: Затворити КАП

Из Централне банке саопштили су да Влада треба озбиљно узети у разматрање опцију затварања Комбината алуминијума, преноси Мина, јер како кажу мало је вјероватно да нови инвеститор може организовати профитабилно пословање без значајних државних субвенција за електричну енергију.

Из ЦБЦГ су у Препорукама Влади за економску политику у наредној години навели да би у случају да КАП опстане након стечаја, требало предузети активности за налажење стратешког инвеститора.

,,Уколико се пронађу нови инвеститори за КАП, Влада треба да обезбиједи гаранције да ће ти будући инвеститори заиста инвестирати и да ће од те компаније направити успјешно предузеће од којег ће Црна Гора имати користи”, саопштили су из ЦБЦГ.

Услов опстанка КАП-а је како кажу, модернизација производне опреме и технологије, како би се добио ефикасан производ који задовољава стандарде и који је цјеновно конкурентан на међународном тржишту, као и рјешавање питања снабдијевања електричном енергијом.

,,Треба имати у виду да је без значајних државних субвенција по питању струје мало вјероватно да нови инвеститор може организовати профитабилно пословање. Стога је потребно озбиљно размотрити и опцију затварања КАП-а”, казали су из ЦБЦГ.

Препоруке су груписане у десет области међу којима су институционални амбијент и дерегулација, пољопривреда и шумарство, индустрија, услужни сектор, образовање и тржиште рада, фискална политика, финансијски систем, економски односи са иностранством и међународним интеграцијама, екологија и одрживи развој и остале области.

Из ЦБЦГ су као главне ризике у металској индустији навели високе фискалне, социјалне и еколошке трошкове изазване стечајем КАП-а, као и угрожавање репутације земље и инвестиционог амбијента услед неријешених проблема са стратешким инвеститорима.

,,Ризик је и даље погоршање фискалне позиције, због потенцијално нових трошкова Владе приликом рјешавања проблема сектора металске индустрије, пад агрегатне тражње усљед нижих примања и отпуштања дијела запослених у КАП-у и даље опадање цијена метала, посебно цијене алуминијума на свјетским берзама”, навели су из ЦБЦГ.

Дефинисати стратешко решење о судбини КАП-а и Рудника боксита

,,Када су у питању Рудници боксита треба тражити рјешења за обнављање пословне активности у том предузећу. Треба озбиљно размотрити опције гашење фирме или понављање искуства из Жељезаре односно увођење стечаја и покушај проналаска новог стратешког партнера кроз стечај”, каже се у препорукама.

Економија ће се како су саопштили из ЦБЦГ, у наредном периоду суочити са великим бројем ризика, међу којим су угрожена фискална стабилност, преливање негативних шокова из иностранства, високо учешће лоших кредита и висок степен неликвидности реалног сектора.

,,Кључни ризици су концентрисани у фискалној сфери и односе се на пребрз раст јавног
дуга, континуирано присуство буџетског дефицита и висок износ гаранција”, додали су из ЦБЦГ.

У домену фискалне политике у ЦБЦГ сматрају да је важно обезбиједити да се јавна потрошња прилагоди објективним могућностима.

,,Иако су издаци текуће јавне потрошње под дејством општих мјера штедње смањени, у наредној години ће се морати ићи на још ригидније фискалне мјере”, упозорили су из ЦБЦГ.

Пензије фискални расход

,,Важан фактор фискалне консолидације је и финансијска одрживост Фонда пензијско инвалидског осигурања. Пензије представљају близу једне четвртине фискалних расхода. И поред добро дизајнираних реформи у тој области у претходном периоду, ризик представља демографска структура и пораст броја пензионера”, рекли су из ЦБЦГ.

У области институционалног амбијента и дерегулације из ЦБЦГ су као главне ризике навели споре судске процедуре приликом рјешавања привредних спорова, отежану наплату потраживања, недовољан ниво инспекцијског надзора и присутност сиве економије.

,,Евидентан је и висок степен монополисаности тржишта, могућност јављања нелојалне конкуренције, присутност коруптивних елемената, спори судски процеси код проблема реституције, високе цијене нотарских услуга”, казали су из ЦБЦГ.

У препоркама се наводи да је извјесно да ће у годинама када доспијевају емисије еурообвезнице, односно 2015. и 2016, бити потребно ново задуживање, јер њихов укупан износ неће бити могуће отплатити из редовних прихода, што ће проузроковати раст државног дуга и у наредним годинама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: