ИН4С

ИН4С портал

Престоница Цинцара, медведа и сира

1 min read

Предраг Савић

Пише: Предраг Т. Савић, адвокат и писац

Када чујете за име Евангелоса Аверофа, прва асоцијација је Мецево, незванична престоница Цинцара и доказ да постоје политичари велики добротвори који све дају за свој народ и свој родни крај.

Да би што веродосјније разрадио причу о овом јединственом месту прекопираћу оно што сам писао пре годину и додати многе нове чињенице и нов е, фришке фотографије.. Мецево (Метсово, Мецован, Мечово) је градић је у регији Епир, на 1200 метара надморске висине, на 830 километара од Београда и крајње је необичан по своојој архитектури, историји….

Његово име значи „Село медведа“ и до дана данашњег сачувано захваљуњући једном политичару, који је у његово очување, привредни и духовни развој уложио све што је могао, па и више од тога. До Мецова се стиже аутопутем који води до Јањине и то кроз безброј бљештаво осветљених тунела. На овом аутопуту видећете и јединствен знак на путу, који вас опомиње да вам испред аута могу искочити медведи. Село медведа између Јањине на северу и Метеора на југу, направилу су Цинцари.

Мецово постаје популарно као избор за преноћиште на путу за јонску обалу, мада је атрактивно и изузетне архитектонске вредности зимско летовалиште. Богати цинцарски трговци овде су саградили неке од најлепших зграда у Грчкој. Медју шест хиљада сталних становника, још увек је значајан број Цинцара.

Они за себе тврде да су, по записима једног њиховог суградјанина лекара, старим 150 година, понајвише словенског порекла. Опет, нас су учили да су Цинцари романског порекла. У албанским брдима, у Московољу, где је некада било највише Цинцара, можесе чути да су они потомци Илира и Трачана. Били како било Цинцари су етничка група која живи на северу Грчке, у Северној Македонији, Албанији и Румунији. Тренутно их има око 260 хиљада, а 300 Цинцара живи у Србији. Цинцарског порекла су Никола Пашић, Лазар Пачу, Бранислав Нушић, Лито Гули, Коста Куманиди, браћа Манаки, Тоше Проески, Фила Филота….

О Мецову знамо да се налази на падинама планине Пиндос, на 1200 м надморске висине. Окружено је фантастичном природом, винаградима и пашњацима пуним стоке! Само место је сликовито и као из бајке и то захваљући цинцарско-епирском градитељству. Мецово деценијама чува свој изглед: калдрмисане улице, куће и хотели од камена и дрвета уз неизбежне пузавице и цвеће. Ту су и старински занати са традиционално уређеним продавницама и радњама.

У срцу градића постоји велики трг, увек пун света, који се суботом претвара у пијацу. У црквеној порти је парк са дрвећем (ваљда јаворима) старим више стотина година. На црквеном звонику поред сата налазе и импресивна црквена звона теска по неколико тона. Кажу да је црква посвећена Светој Петки , медјутим, у време наше посете била је закључана.

У околини Мецова се налазе три ски центра, а ми смо затекли планинаре из Ваљева, са упечатљиво црвеним мајица и на ледјима белим натписом „Ваљевске планине“. Мецово важи за хидрографско срце Грчке јер у његовој близини извиру три највеће грчке реке, Пенеј, Аос и Ахелос. У питању је важан хидробиотоп где су разноврсне птице нашле своје станиште.

Мецово и готово све атракције у њему се везују за име Евангелоса Аверофа. Он је био веома истакнути грчки политичар и филантроп, врхунски писац, родјен 1900. године. По струци је био и правник и економиста. Своје политичке ставове брусио борећи се против диктатуре. Због тога је био и хапшен. По паду Маркосове диктатуре постаје министар војни, који чак успео да реформуше грчку војску и очисти је од непожељних реакционих елемената. Био је и потпреседник грчке Владе, али и посланик У периоду од 1981.д0 1984. године председник је Нове демократије. Доказао се и као изузетмо плодан писац и вансеријски познавалац ликовне и других области уметности.

Ипак, његова најзначајнија улога била је спашавање и оживљање Мецева. Одмах након Другог светског рата Афероф је увидео да Мецово доживљава свој пад. Млади су одлазили у велике града у потрази за послом и бољим животом.

На слици може бити: 2 особе, Замак Бран и Стари мостУз помоћ интернет портала, али колега новинара са којима идем на једрење, сазнајем да је: „Авероф заједно са богатим бароном Михаелом Тоситасом 1947. године основао фондацију за подршку и развој регије и водио је наредних 40 година. Из средстава која су прикупљена преко фондације направљен је фолклорни музеј, основна школа, болница, фабрика за прераду дрвета, скијашки центар и фарма крава са млекаром. Сачувани су стари објекти, цркве и манастири, калдрмисане стазе, направљен систем за наводњавање, сређени путеви, засађено је три милиона стабала, покренуто 150 школа широм регије, изграђена смештајна јединица за студенте из Епира на Универзитету у Атини.“

У оквиру овог заиста фасцинантног напора за помоћ Мецову и региији, у Мецову је саграђен хотел са винаријом како би се потпомогао развој туризма. Ово је био први корак у развоју винског туризма у Грчкој.

У Мецову се поносе Фолклорним (етнографским ) музејем који се састоји из три нивоа. Троспратна зграда овог здања изградјена уз поштовање цинцарске градитељске трафици по Аверофовој идеји и наредби. Он је лично 1987.отворио овам Музеј. А у њему можете видети детаљну презентацију свакодневног живота. На располагању је богата колекција предмета, укључујући ткане материјале. Осим фолклорног музеја, можете посетити и Авероф галерију у којој се налази огромна колекција са преко 200 ремек дела познатих грчких сликара и вајара, од којих су многа била приватно власништво породице Аверофф.

„Сиреви из Мецова су једни од најпознатијих и нацењенијих у Грчкој и заштићени су ознаком географског порекла. Добри ресторани широм Грчке, али и многи у иностранству, у свом менију садрже бар неку врсту сира из Мецова. И за овакав успех сирева заслужан је Аверофф. Он је у склопу свог напора за помоћ Мецову, послао десетак младих ученика у Италију како би тамо изучили занат и тајне производње квалитетног сира које су касније, по повратку, успешно применили у великој млекари коју су основали Авероф и породица Тоситса. Тако је започета златна ера сирева из Мецова. Већина њих укусом подсећа на неки од познатих италијанских сирева (проволоне, пармезан, али на француски Гријер), али су временом добили свој печат и шмек.“

Млекара данас производи 170 тона крављег, овчјег и козјег сира годишње, као и 1 700 тона млека. У питању је ограничена производња јер се откуп млека врши само са подручја Мецова и околине. Цене и сирева и вина врло су високе и нису јавно истакнуте.

Осим сира, Мецово је познато и по јагњетини. Овај градић пун је људи који зашли у седму или осму деценију. Многи седе од ране зоре испред кућа, радњи, у порти цркве… У неким тавернама староседеоци седе у два или три реда, као у бископу окренути ка улици. Бензинска пумпа је смештена испод трема једне дрвене кућице у уској, калдрмисаној уличици и готово да је туристичка атракција, као расходовани тенк коју налази на раскрсници за скретање у Мецово. У градским парку, на централној зарављеној узвишици је споменик Евангелису Аверофу.

Фотографије: Петар Савић

Извор: Тамо далеко

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *