Прети ли Црној Гори банкрот?

Прети ли Црној Гори банкрот? Према ономе што је саопштила Влада на последњој седници, такву опцију не би требало искључити, јер податак да је последњег дана минуле године јавни дуг премашио 2,3 милијарде евра, што је 65,69 одсто БДП, свакако је за велику бригу.

То је подигло притисак премијеру Милу Ђукановићу, који је пред министрима обећао:

„Лично ћу се позабавити буџетом за 2017. и нећу допустити да се Црна Гора задужи један једини цент за текућу потрошњу“, рекао је Ђукановић на седници Владе.

Када се пре четири године шести пут вратио на највише државне функције, Ђукановић је затекао државни дуг од 1,7 милијарди евра (51,2 одсто БДП), али је сада неупоредиво већи.

Из Централне банке су тада саопштили да је то први пут у историји да је јавни дуг премашио тзв. психолошку границу!

Тада је премијер позвао све чланове извршне власти на поштовање планираних расхода и указао на неопходност довођења у склад трошкова и прихода. Из његовог кабинета саопштено је да ће покушати да спречи даљи раст јавног дуга.

„У последњих седам-осам година јавни дуг Црне Горе енормно је увећан, док је за то вријеме држава огроман дио своје имовине распродала и опет није успјела да санира јавне финансије. Одговорност мора да сноси врх режима“,  каже за „Новости“ Милутин Ђукановић, функционер Нове српске демократије.

Док се чека почетак „посла века“, изградња ауто-пута Бар – Бољаре (прва деоница од Смоковца до Матешева), Влада је увела нове дажбине не би ли одржала јавне финансије.

Но, велику тензију међу возачима подигла је такса на гориво од седам центи по литру, а уз је дошло и негодовање грађана због увећања акциза на алкохол, газирана пића, дуван и дуванске производе, као и порез на кафу.

Из опозиције поручују да држава годинама клизи ка банкроту, јер „авантура са кинеским кредитом у америчким доларима води земљу ка економском суноврату“.

„Црна Гора је ушла у дужничко ропство са јавним дугом, који вртоглаво расте, док је огроман дио друштвене имовине као и природног богатства продат или уништен пљачкашким приватизацијама. Све то је за последицу имало отпуштање великог броја производних радника и „убијање“ реалне економије. Од обнове независности, Црну Гору су заробиле интересне групе ДПС-а и њен предсједник Мило Ђукановић.

Лидери бивше владајуће коалиције ДПС и СДП су још у дилеми, који су узроци довели до катастрофалног стања и поразне социо-економске слике друштва. Ја бих рекао да се не зна чега је свих минулих година било више, незнања или корупције. Док је већи коалициони партнер пунио врећу, мањи је држао и помагао већем да је пуни“, оцењује Јанко Вучинић, лидер Радничке партије.

Независна са дуговима

Од обнове независности, јавни дуг Црне Горе са 1,6 милијарди евра, у 2006., деценију касније порастао за више од 700 милиона евра! Тако је мала држава подно Ловћена, из групе ниско задужених земаља, за релативно кратко време стекла статус високо задужене.

НАТО намети

Уколико постане чланица НАТО, Црна Гора ће само за одбрану годишње морати да издваја два одсто бруто домаћег производа.

„Таквом одлуком држава ће се увући у дужничко ропство, јер ће чланство у војни савез бити много скупље и веће од та два процента“, сматра Срђан Вукадиновић, аналитичар.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: