Превентивни напади на Русију и Кину
1 min read
Америчка Сајбер-команда добила је право да превентивно дјелује на непријатељске мреже како би спријечила могуће нападе. Ово је информација до које је дошао Њујорк Тајмс. Према овом америчком издању, Пентагон је дао овлашћења својим јединицама да “спроведу свакодневне нападе на стране хакерске мреже ради осигуравања виталних америчких интереса.”
Имајте на уму да је раније Вашингтон у више наврата директно оптуживао Русију и Кину за обављање хакерских напада. Ове двије силе су, такође, и означене као “покровитељи злочиначких хакерских група”. Узгред, на “црној листи” Пентагона нијесу се нашли само Русија и Кина, већ и Сјеверна Кореја, као и неке друге земље које посједују нуклеарно оружје. До сада је, како наводи Њујорк Тајмс, Сајбер-команда САД “била више дефанзивно оријентисана, покушавајући да се одупре нападима само у моментима када су хакери покушавали да упадну на америчке мреже.”
Ситуација се сада драстично промијенила. Америчке експертске јединице ће, на дневној бази, контролисати дешавања, нападати све сумњиве групе, и покушати да предухитре противника, тј. да дејствују прије него што они и покушају да направе, макар и минималну, штету, пише овај лист, позивајући се на документе и поуздане изворе у војним и обавјештајним службама Сједињених Америчких Држава.
Све у свему, о руским сајбер-нападима и сајбер-шпијунажи званичне Москве хорски говоре представници цјелокупне западне медијске сцене. Западни медији просто обожавају ову тему. Али, за ове информације Њујорк Тајмса могло би се рећи – гдје има дима, има и ватре. Сматра се да данас Америка има најспособније сајбер-јединице, те да њихов годишњи буџет није мањи од седам милијарди долара. Овај износ је потребан за финансирање око 9 хиљада хакера. На другом мјесту су Кинези, који су, као и обично, у свему најбројнији: кинеска влада има на списку око 20 хиљада хакера, који своју државу коштају око 1.5 милијарди долара. За њима слиједе Британија, Јужна Кореја, па тек онда Русија, са око хиљаду експерата који раде на овом пољу. По свему судећи, мањак у броју Руси надокнађују квалитетом. Искрено, то никога и не чуди.
Најбоља школа математике у свијету, која је изњедрила безброј врсних математичара, у комбинацији са закржљалом економијом и политичком нестабилношћу, у одређеном тренутку дала је резултате у области криминала. Програмери су одлучили да, кад већ не могу пристојно да живе од поштеног рада, могу да раде нешто друго. Мање легално. Лоша казнена политика у области сајбер-криминала веома је погодовала и његовом развоју. Али, изгледа да су сада такви људи потребни свима, за вођење тзв. “хибридних ратова”. И очигледно, сви од њих имају користи.
Извор: НЕЗАВИСИМАЯ ГАЗЕТА
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U dalekoj
zemlji nekoj,
iza brda, iza gora,
na obali sinjeg mora
koliba je bila jedna
vrlo stara, trošna, bedna.
U njoj živi deda stari
krpi mrežu i ribari,
a baba mu ručak kuva
i kolibu ona čuva.
Naokolo nigde sveta,
niko tuda da prošeta.
Trideset i više leta
žive oni tako sami,
deda peca, baba čami.
Jedno jutro (beše tmurno)
deda mrežu uze žurno.
Babi reče: -Ručak kuvaj,
kuću čuvaj,
a ja odoh po svoj čamac.
Poneo sam dobar mamac,
pa se nadam, neću kriti,
da će danas ribe biti.
Naveze se on na more
u osvitak bele zore.
Mrežu baca, pa se sladi
ruke trlja, bradu gladi,
ali mrežu-praznu vadi,
ne zna više šta da radi.
Sunce zañe, već se smrači
i nebo se naoblači,
ali ribe nigde nema
i deda se kući sprema.
Tad još jednom mrežu spusti,
sa čela mu oblak gusti
rasturi se i nestade.
U mrežu mu riba pade.
Neobična riba neka,
gleda u nju s čudom deka.
Velika je pola hvata,
a sjaji se kao od zlata.
Da bi čudo bilo veće,
riba ljudskim glasom reče:
– Šta god tražiš, ja ću dati,
samo me u more vrati.
Ispuniću želju tvoju
– bilo koju…
…Sad se deda smilostivi,
pusti ribu neka živi,
ali želju on ne reče.
Spustilo se već i veče
kad se kući vrati deda,
a baba ga mrko gleda,
pa će reći:
– Sedi ovde pokraj peći.
Doneo si praznu torbu,
ješćeš sada samo čorbu.
Deda sede
i, dok toplu čorbu jede,
poče da joj, tako s reda,
čudan slučaj pripoveda.
Kad je baba čula ovo,
održa mu strašno slovo:
– Od muke ću sad pući.
tebe, deda, treba tući.
Što si tako luckast bio,
pa si ribu ispustio?
Natrag hitaj, žuri, juri.
Korito mi staro curi:
neka riba, kako znade,
odmah meni novo dade.
I u tmini crnoj, gustoj,
na obali morskoj pustoj,
u pučine beskraj gleda
i poziva ribu deda.
– Oj, ribice, gde si da si,
doñi sada, mene spasi.
Uzburka se sinje more
i ispliva riba gore.
Morske vale repom seče,
ljudskim glasom ona reče:
– Kaži, deda, svoju želju,
pa se vrati u postelju.
I deda joj onda reče
kakva želja babu peče.
– Idi kući, deda, samo,
korito će biti tamo.
Obećanje riba dade
i u trenu već nestade.
Čim se deda kući vrati,
do korita odmah svrati,
a korito lepo, novo.
No, baba mu reče ovo:
– Imam sada želju vruću,
hoću sutra novu kuću.
Ne bude li kuća nova,
ovde više nemaš krova,
već odavde ti se seli,
čuješ šta ti baba veli…
…I ujutru deda poñe,
na obalu morsku doñe
pa povika ribu glasno
i reče joj sasvim jasno
tu babinu želju novu.
– Ispuniću želju ovu –
riba reče
i – uteče.
Kada kući doñe deda,
on u čudu samo gleda:
od kolibe sve od pruća
stvorila se nova kuća.
Kraj prozora baba sedi
i strogo mu sad besedi:
– Neću više kuću ovu,
imam opet želju novu.
Hoću sada kuću drugu!
Hoću u njoj bezbroj slugu.
Ode deda, ribu zove
da joj želje kaže noove.
Uzburka se sinje more
i ispliva riba gore.
Čula riba šta ga mori,
pa ovako njemu zbori:
– Idi odmah babi kaži,
ispuniću to što traži.
Sazidaću kuću drugu,
biće u njoj bezbroj slugu.
Riba reče
i – uteče.
Vesela je baba bila,
želja joj se ispunila.
Dobila je kuću drugu,
a služe je bezbroj slugu.
Ali deda baš zlo proñe.
Čim on natrag kući doñe,
zlobna baba viknu samo:
– Sluge moje, hajte amo!
odvedite ovog starca
sad u štalu kod magarca.
Živi deda i u štali,
na sudbu se on ne žali.
To je bilo u nedelju
kad ispuni babi želju,
ali, eto, već u sredu
sluge opet zovu dedu:
– Hajde, deda, baba zove,
ima, kaže, želje nove.
Mal od čuda nije pao
kad je babu saslušao:
– Smesta idi, ribu traži
i želju joj moju kaži.
Sad carica ja ću biti,
to mi mora ispuniti…
…Ode deda, ribu zove
i govori reči ove:
– Aoj, ribo, muke velje,
baba ima nove želje.
Postala je sasvim luda,
traži opet svaka čuda.
A ja, eto, nemam kuda,
moram da te zovem, molim,
da joj čudi udovoljim.
Čula riba šta on želi,
pa ovako njemu veli:
– I to će se ostvariti,
carica će baba biti.
Tako reče
i – uteče.
Carica je baba bila,
na njoj samo čista svila.
I biseri oko vrata
i prstenje sve od zlata.
Blaga silnog ona ima,
zapoveda sada svima.
Kad u petak pade veče,
tad slugama baba reče:
– Dovedite onog starca,
u štali je kod magarca.
A kad deda pred nju kleče,
strogo ona njemu reče:
– Idi sada ribu traži,
pa joj carsku želju kaži.
Dosadno mi carstvo ovo,
hoću opet carstvo novo.
Na dnu mora hoću sada
da mi bude nova vlada.
Zlatna riba, a ne druga,
da mi lično bude sluga.
Hajde, starče, ne prkosi,
carsku želju ribi nosi…
…Kada ribu dozva deda,
on ponizno u nju gleda,
pa joj veli:
– Mene, ribo, ne veseli
što sad opet tebi hodim,
moram babi da ugodim.
Snašla su me grdna čuda.
Jeste moja baba luda,
ali ne smem da se gložim,
moram s njome da se složim.
Željama joj nikad kraja.
Dva dana joj carstvo traja,
a već neće carstvo ovo,
traži, veli, carstvo novo.
Na dnu mora hoće sada
bezumnica da zavlada.
Ovo carstvo da joj pružiš
i ti lično da je služiš.
Kada ovo kaza deda,
riba njega samo gleda.
Ćuti riba, reč ne reče,
pracaknu se i uteče.
Čeka deda, čeka tamo
sve dok nije danak svano,
ali ribe nema više,
dedu nade napustiše.
On umoran poñe kući
kraj obale posrćući.
Kad se blizu kuće nañe,
ne mogade da se snañe.
Dvora sjajnog više nema,
pred kolibom baba drema.
Gleda deda čudo ovo
– ni korito nije novo.
Neskromne su želje bile,
pa se nisu ispunile.
Aleksandar Sergejevič