Преживели су опаснији по околину: Став СЗО о лешевима после природних катастрофа многе ће изненадити

Супротно дубоко увреженом уверењу, посмртни остаци жртава природних катастрофа не представљају посебан здравствени ризик, саопштили су Црвени крст и Светска здравствена организација (СЗО) додајући да су мере опреза потребне, што значи да лешеве не треба оставити близу извора питке воде да би се избегла могућа контаминација фекалним супстанцама.

Заправо здравствени ризик чешће представљају преживели који могу да шире болести, тврде стручњаци за ванреднеситуације.

Природне катастрофе могу да проузрокују хиљаде жртава, као што је то случај у Либији коју су недавно погодиле смртоносне поплаве, или у Мароку, који је задесио јак земљотрес.

Мртви који су остали затрпани под рушевинама или их је однела водена бујица код преживелих увек изазивају осећај да посмртне остатке што пре закопају. Црвени крст и СЗО упозоравају, међутим, да лоше или преурањено „поступање“ с таквим посмртним остацима може да се заврши душевном боли или да проузрокујеправне проблеме члановима породица жртава.

Повреде, утапања, опекотине

Светска здравствена организација и Црвени крст подсећају да је опште правило да посмртни остаци жртава природних катастрофа или сукоба не проузрокују епидемије, јер људи умиру од повреда, утапања или опекотина и стога обично нису преносиоци заразних организама који би могли да изазову епидемије.

Две светске организације истичу да лешеви представљају тек „незнатан“здравствени ризик, али упозоравају на опасност која вреба у случају другачијег узрока смрти – оних које су изазвале високо заразне болести попут колере, еболе или марбург вируса (МАРВ) или у случајевима када катастрофа погоди регион у којем је нека од споменутих болести ендемска.

Руководилац медицинско-правне јединице ИЦРЦ-а Пјер Гуомарх појашњава како је „већа вероватноћа да ће болест ширити они који преживе природну катастрофу, а не лешеви“, преноси „Индекс“.

Припазити на воду

Портпарол СЗО Маргарет Харис каже да после природних катастрофа треба предузети све мере опреза када је у питању вода с обзиром на то да фекалије које испуштају мртви могу бити контаминиране и загадити је. У том случају постоји ризик од појаве пролива или осталих болести, али само ако такву контаминирану воду пијете.

Да би се уклониле опасне клице, довољно је дезинфиковати воду намењену за пиће.

„Главни узрок ризика у оваквим случајевима нису лешеви, већ све остало што је у води, попут блата и разних кемикалија“, појаснила је Харисова.

Не журити са сахранама

Широко распрострањен мит о епидемијама чији су главни узрок лешеви „често људе подстиче да што пре сахране мртве. То повећава ризик од чињенице да ће се људи вероватно водити као нестали, а то представља велики терет и бол за чланове њихових породица“, каже Билал Саблоу, здравствени саветник за форензичку медицину ИЦРЦ-а у Африци.

Притисак који стварају овакве гласине може да убрза колективне сахране који се спроводе на брзину и без поштовања преминулих.

„Зато позивамо власти заједница погођених оваквим трагедијама да не журе с масовним сахранама или кремирањем“, каже Казунобу Којима, који је у програму СЗО задужен за биобезбедност у ургентним здравственим ситуацијама.

И СЗО и Црвени крст препоручују да се тела најпре идентификују и да се сахране у јасно означеним појединачним гробовима. Они подсећају да је врло важно документовати и мапирати гробове да би се они касније могли пронаћи.

Обе организације понављају још нешто: када је у питању прскање лешева кречом, они истичу да од тога нема користи јер тај поступак не убрзава распадање.

Додају да није потребно тела ни дезинфиковати с обзиром на то да лешеви генерално не представљају опасност од ширења инфекција.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: