Преживјели путници траже обнову судског поступка за жељезничку несрећу на Биочу

Предсједник НВО “Воз непребола – Биоче 2006.”, Горан Војиновић, рекао је да су многи представници институција утицали на судски процес с намјером прикривања истине о околностима жељезничке несреће на Биочу.

“Судски поступак у вези убиства није се дешавао у судници којом је пресједавала суткиња Бошковић, већ у кабинетима гопође Весне Меденице, предсједнице Врховног суда, судија Зорана Пажина, Радула Којовића и у државном тужилаштву Црне Горе. Ове особе су представљале први ешалон, уз Министарство унутрашњих послова и Агенцију за националну безбједност, оних који су истину о убиству усмјеравале на једну особу, утицале да се релевантни и прави докази маргинализују”, оцијенио је Војиновић.

Он је рекао да постоје недвосмислени докази који указују да нису разјашњене околности те несреће.

“Ове наводе поткрепљују недвосмислени докази, нагриженост шине, искази и понашање вјештака, крађа магнетног диска, реконструкција убиства, грађевинска и техничка исправност пруге, финансијско пословање Жељезнице, промјена машиновође на жељезничкој станици у Подгорици, прикривање доказа у вези папучице, упозорење релевантних стручњака, уклањање кочионих апарата са воза, одбрана оптужених са слободе, изостанак аудио снимака телефонског разговора на дан убиства, као и други бројни докази”, навео је Војиновић.

Он сматра да су кључни докази током судског поступка маргинализовани и да је тужилаштво изнијело став да нема интерес за обнављање судског поступка.

“Тужилаштво, које би требало да буде институција која иницира, поткрепљује доказима и покрене поновни поступак, износи такав став. Колико тужилаштво ревносно обавља свој посао и на који начин провјерава доказе изнијете у провобитном и једином поступку најбоље говори чињеница да документа од завршетка првог поступка нису ни дирнута у Основном суду у Подгорици”, рекао је Војиновић.

Он је саопштио да је тужилац Вучковић, који је био присутан на десет рочишта, без образложења повучен, а да га је замијенила тужитељка Ражнатовић која је, како је оцијенио, само физички присуствовала даљем току поступка, без активног учешћа.

“Радуле Којовић са специјалном намјеном из Вишег суда је само у овом случају пребачен у Основни суд, а и лаику је јасно са каквом улогом. Зоран Пажин, у то вријеме судија Основног суда, био је задужен да обезбиједи независне вјештаке, који су по ријечима суткиње Бошковић морали бити присутни до краја суђења. Први дан су вјештаци дали своје исказе, а потом су други дан искази три од четири вјештака драстично промијењена, уз њихов напрасни нестанак”, саопштио је Војиновић.

Он је оцијенио да је Европски суд за људска права у Стразбуру одбио поднесак са “чудним образложењем који доказује синхронизован и бруталан начин прикривања околности убиства на Биочу преко највиших државних инстанци”.

Он је казао да су у специјалној акцији МУП-а, два униформисана лица 24. јануара 2006. године, без судског налога и службене забиљешке, одузела магнетни диск са жељезничке станице у Подгорици.

“На магнетном диску се налазе сви снимљени службени разговори диспечера са отправницима возова и машиновођама на територији Црне Горе. За нас је од посебног значаја разговор машиновође Дробњака у станици Лутово са једним од руководилаца и оптуженим господином Андријашевићем, који доказује прикривање доказа, исказ Дробњака у вези несреће и тешку злоупотребу службене дужности господина Андријашевића”, истакао је Војиновић.

Он је рекао да је, након одузимања магнетног диска, релевантан аудио запис избрисан.

Како је навео, Влада којом је предсједавао Мило Ђукановић, никада није формирала независну истражну комисију, да испита токове новца које је опредијелила за Жељезницу Црне Горе.

Преживјели путник, Веско Влаховић, казао је да је та НВО покушавала претходних 14 година да ријеши случај несреће институционално.

“Ми смо покушали институционално ријешити овај случај, али морали смо да се бавимо администрацијом, умјесто оптимизацијом свог стања, прије свега здравља и егзистенцијалне збинутости”, рекао је Влаховић.

Он је казао да су многа обећање дата оштећенима у несрећи и њиховим породицама остала неиспуњена.

“Очекивали смо да обећање државе, да ће помоћи породицама настрадалих и преживјелим путницима бити испуњено. Наведено је да ће то подразумијевати и лијечење, опоравак, рехабилитацију, међутим само су, у почетку, из Центра за социјални рад дошли да утврде ко је био путник воза”, навео је Влаховић.

Секретар НВО ,,Воз непребола – Биоче 2006“, Хивзо Топузовић, саопштио је да ће се годишњица трагедије обиљежити, као и претходних година, у Бијелом Пољу и на Биочу.

„Годишњица ће се обиљежити 22. јануара у Бијелом Пољу, а 23. на Биочу. Организован је превоз чланова удружења, из Подгорице за Бијело Поље у осам сати, испред Храма. Полагање цвијећа биће уприличено у пет до 12, на спомен обиљежју настрадалим у жељезничкој несрећи, а потом и на спомен обиљежју страдалој дјеци из Бугарске“, казао је Топузовић.

Он је рекао да је превоз за Биоче организован из Бијелог Поља испред аутобуске станице у осам сати и 30 минута, а из Подгорице у десет сати испред Храма.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: