Прибежишта

Мојој Љиљани

Љубљена моја, све је исто,
Ушли су у сва прибежишта,
Само пркоси ово чисто
Слово, коме не могу ништа.
Покварили су све што хода
И отроваће све што лети,
Њихов је већ ваздух. И вода.
Одолева понеки Свети.
Плач који чујеш није туга
Смех није радост, све је игра –
Нечастиви се свему руга
Јашућ’ пониженога тигра.
Скровишта нигде, ни за лека,
Сем код анђела душе твоје –
Ђаво ће гонити човека
Јер негоњени мирно стоје.
Гони Бога у мојој вени

И гониће га немилице.
Јалов је ловац, док је мени
Тебе, и свете Ћирилице.

Радован Караџић
(19. јуна 2021. године)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: